Карл Едвард Сејган, некада Сеган (енгл.
новембар">9. новембар 1934 — Сијетл, 20. децембар 1996) био је амерички астроном, астробиолог, популаризатор науке и писац популарних књига из науке.
Карл Сејган | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Карл Едвард Сејган |
Датум рођења | 9. новембар 1934. |
Место рођења | Њујорк, САД |
Датум смрти | 20. децембар 1996.62 год.) ( |
Место смрти | Сијетл, САД |
Образовање | Универзитет у Чикагу |
Породица | |
Деца | 5 |
Научни рад | |
Поље | Астрономија Астрофизика Астробиологија Популарна наука |
Институција | Универзитет Харвард Универзитет у Чикагу Универзитет Корнел |
Познат по | Cosmos: A Personal Voyage |
Награде | Награде Еми Награда Хјуго Пулицерова награда |
Потпис | |
Званични веб-сајт | |
carlsagan |
Пионир је егзобиологије. Много је допринео популаризацији пројекта SETI и међу првим је писао о тераформирању. Широм света је познат по популарнонаучним књигама и као коаутор награђиване телевизијске серије Космос и истоимене пропратне књиге. Такође је написао роман Контакт, екранизован у истоименом филму из 1997. са Џоди Фостер у главној улози. Често је критиковао псеудонауку.
Саганови доприноси су били кључни у открићу високих површинских температура планете Венере. Раних 1960-их нико није знао за сигурно основне временске услове на површини те планете, стога је Саган направио попис могућих услова у извештају који је касније објављен у Тајм-Лајфовој књизи „Планете”. Његово властито мишљење било је да је Венера сува и веома врућа за разлику од меког раја о којем су други маштали. Истражио је емисије радио таласа Венере и закључио да површинска температура износи око 500 °C. Као учестали научни гост Насине Лабораторије за млазни погон, допринео је првим мисијама Програма Маринер везаним уз Венеру, дизајнирајући и руководећи пројектом. Маринер 2 је 1962. потврдио његове закључке о површинским условима Венере.
Саган је био међу првима који су хипотетисали да би Сатурнов месец Титан могао имати океан од течних једињења на својој површини и да би Јупитеров месец Европа могла имати океан од воде испод површине. То би учинило Европу потенцијално настањивом. Касније је тај исподповршински океан потврдила летелица Галилео. Мистерија Титанове црвенкасте измаглице је такође решена уз Саганову помоћ. Разлог за црвенкасту боју измаглице су сложени органски молекули које константно кишом падају на површину Титана.
Допринео је стицању сазнања о атмосфери Венере и Јупитера, као и изменама годишњих доба на Марсу. Такође је спознао глобално затопљење као растућу опасност чији узрок је човек те га је повезао с Венером, врућом и суровом планетом на којој је оно измакло контроли. Саган и његов колега с Корнела Едвин Ернест Солпитер су нагађали о могућностима живота унутар Јупитерових облака, под условом да је густа атмосфера планете богата органским једињењима. Проучавао је посматране разлике у боји површине Марса и закључио да нису сезонске или вегетацијске промене као што веровало, него смене површинске прашине које узрокују пешчане олује.
Саган је, међутим, најбоље познат по истраживањима о могућности ванземаљског живота, укључујући експеримент који демонстрира производњу аминокиселина из основних хемијских састојака уз помоћ зрачења.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Карл Сејган, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.