Електронски Афинитет
Афинитет према електрону је енергија која се ослобађа (или веже) при везивању електрона за атом у гасовитом стању.
При томе се добија негативно наелектрисана честица - анјон.
Највећи афинитет према електрону имају халогени елементи, а најмањи алкални метали. Апсолутна вредност афинитета према електрону расте (има негативнију вредносту) у периоди (слева удесно), а опада у групи (одозго надоле). Сви племенити гасови имају афинитет према електрону мањи од нуле, као и берилијум, магнезијум и азот.
Процес везивања електрона за атом може се приказати једначином: X(g) + e -> X-(g)
Афинитет према електрону одређује се сложеним процесима, баш због тога тачно су утврђени афинитети према електрону само малог број елемената.
Највећи афинитет према електрону имају елементи VIIA групе - халогени елементи, чијим атомима недостаје један електрон до стабилне конфигурације племенитог гаса. Они ослобађају највећу енергију при везивању електрона у највиши енергетски ниво.
Извори
Литература
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Електронски афинитет, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.