Цетиње је историјска и садашња престоница Црне Горе (главни град Црне Горе је Подгорица).
Град је смјештен у истоименом крашком пољу које се налази у јужном дијелу републике, подно планине Ловћен, на просјечној надморској висини од 670 m. Према попису из 2011. има 13.918 становника.
Цетиње | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Пријестоница | Цетиње |
Становништво | |
— (2011) | 13.918 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 23′ 19″ С; 18° 55′ 34″ И / 42.388666° С; 18.926066° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 703 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 81250 |
Позивни број | 041 |
Регистарска ознака | CT |
Веб-сајт | www |
Због своје аутентичне архитектуре и великог броја историјских грађевина, реликвија, манастира, цркви и музеја, овај град је добио назив „град-музеј“.
Цетиње се налази на крашком пољу површине око 7 km², са просечном надморском висином од 671 метром.
Умјерено континентална. Топла и сушна љета, просјечне температуре од 20 °C; хладне и влажне зиме, просјечне температуре 2 °C; кишовита прољећа и јесени. Интересан је податак да, иако је један је од најкишовитијих градова у Европи, те град са највећом просјечном количином падавина на простору бивше Југославије, сам град нема површинских водотокова.
Коријен ријечи Цетиња вуче од прасловенске ријечи *kaito, што значи шума, шумовити крај, што се односи на четинарске шуме.
Равница у којој се налазило мање насеље (село) Цетиње, звала се крајем XIV вијека Цетињско поље: по ријеци Цетини, која је текла пољем до краја XVII вијека. Насеље се у историјским изворима први пут помиње 1440. године, а око 1450. године, на Цетињу је подигнута црква, позната под именом Влашка црква. Настанак данашњег Цетиња веже се 15. вијек и владара Зете Ивана Црнојевића. Наиме, изгубивши од Турака дотадашњу престоницу Жабљак, Иван Црнојевић је одлучио да премјести своје сједиште у неприступачније крајеве - у крашко поље подно Ловћена, саградивши 1482. године двор, а потом и манастир Свете Богородице, у који је касније премјестио сједиште Зетске митрополије. Непрестане борбе против Турака доводе до двовјековне стагнације у развоју Цетиња. Поновни развој почиње тек крајем 17. вијека доласком династије Петровић на власт у Црној Гори, а већа урбанизација и значајнији напредак слиједи са доласком Петра II Петровића Његоша на власт. За вријеме његове владавине изграђена је и чувена Биљарда.
На мјесту на коме се, могуће, налазио двор Ивана Црнојевића, владика Данило је 1701. године подигао Цетињски манастир. Његошева резиденција позната као Биљарда, налази се у историјском језгру Цетиња у непосредној близини Цетињског манастира. Изграђена је 1838. године.
Цетиње се даље архитектонски и урбано-популацијски развијало пропорционално развоју црногорске државотворности, тј. упоредо са проглашењем Књажевине Црне Горе (1852. године под књазом Данилом I Петровићем), те признањем самосталности (1878. на Берлинском конгресу) и, коначно, Краљевине Црне Горе (1910. за вријеме владавине краља Николе I Петровића).
Први водовод је изграђен 1891. године, а вода је стизала из Обзовице, са извора Грохот.
За вријеме владавине Николе I, у Цетињу је подигнут нови двор, први хотел, болница, Дјевојачки институт, а проглашењем самосталности и успостављањем дипломатских односа са европским државама и Владин дом, те многобројне амбасаде. Изграђене на јако малој међусобној удаљености, а у различитим архитектонским стиловима, ове грађевине дају Цетињу урбану слику града јединствену у Европи.
Након Првог свјетског рата, Црна Гора је прогласила уједињење са Србијом, односно Краљевином СХС/Краљевином Југославијом, а Цетиње постаје сједиште Зетске бановине. Оставши и даље значајним центром, Цетиње се у периоду између два свјетска рата несметано развијало, увећавајући се и популацијски и територијално и инфраструктурално. Темељи Гимназије Кнеза Павла су освећени 26. септембра 1935. Привреда краја око Цетиња је опала: стоке је било знатно мање, пресушиле су дознаке из иностранства, дугови сељака су порасли. Дјеца у Старој Црној гори су била "слабо развијена и запуштена", снабдијевање водом је било проблем.
Период након Другог свјетског рата доводи до стагнације Цетиња. Наиме, проглашењем Титограда административним центром и главним градом СР Црне Горе, као саставног дијела ФНРЈ/СФРЈ Цетиње губи значај који је до тада имало. Губећи велики дио дотадашњих прихода, град је педесетих и шездесетих година прошлог вијека преживљавао привредну кризу. Покретање индустријских погона, као што су фабрика обуће „Кошута“, електроиндустријски холдинг „Обод“ те транспортно предузеће „Бојана“, као и побољшање инфраструктуре (изградња саобраћајница према Титограду и мору, побољшање електроенергетске и водоводне мреже), успјели су до краја осамдесетих година овог вијека донекле извући овај град и његово становништво из кризе. Међутим, пад социјализма, транзиција и крвави распад СФРЈ узроковали су пад окосница цетињске привреде, те су поново становништво овог града довели у незавидан економски и социјални положај.
Цетиње је посљедњих пет вијекова културно и образовно сједиште Црне Горе, па тако баштини огромно књижевно, музејско и архивско благо, које се већином чува кроз пет републичких институција: Народни музеј Црне Горе, Архив Црне Горе, Централна народна библиотека „Ђурђе Црнојевић“, Краљевско црногорско народно позориште „Зетски дом“, те Републички завод за заштиту споменика културе.
Међутим, Цетиње није само познато по својим грађевинама и историјским споменицима, већ својој вјековима дугој штампарској традицији, богатим библиотекама, као и по својим умјетницима - овај град је за својег постојања изродио и угостио значајан број књижевника и сликара, те стога не чуди што су се у овом граду смјестиле три академије - Факултет ликовних умјетности, факултет драмских умјетности, те Музичка академија.
Црнојевићи су основали прву штампарију (1493—1496). Прво штампано дјело било је Октоих. Касније је и Његош основао своју штампарију (1833—1852, у којој су објављене његове прве пјесме. Од 1858 до 1932 постојала је и Државна штампарија, а послије Другог свјетског рата 1945. основано је Издавачко предузеће „Народна књига“ (1945—1958) односно „Обод“. Најстарије школске установе биле су: Његошева школа 1869, Богословско-учитељска школа и Дјевојачки институт 1869, Гимназија 1880, Официрска артиљеријска школа 1903, Учитељска школа 1919. и Богословија 1921. године. Цетињска читаоница основана је 1868. године, у оквиру које су дјеловали: Пјевачко друштво (1871), Библиотека (1879), Добровољно позоришно друштво (1883), Музеј (1893), Архив (1895). И данас на Цетињу као једина такве врсте у Црној Гори ради Богословија Светог Петра Цетињског, која је обновила свој рад 1992. године.
Међународни бијенале савремене ликовне умјетности, које се од 1990. одржава сваке друге године. Идејни творац овог бијенала је принц Никола Петровић, праунук краља Николе I. Од свог зачетка до данас, ова културна манифестација све више добива на значају, како у регији тако и у Европи.
Три велике хришћанске реликвије налазе се на Цетињу. То су: рука светог Јована Крститеља, честица Часног Крста Господњег и икона Пресвете Богородице Филермосе. Прве двије се чувају у Цетињском манастиру, а трећа у Плавој капели зграде Владиног дома.
Цетиње има четири цркве, и све четири су посвећене Рођењу Пресвете Богородице. То су: црква Цетињског манастира, Црква на Ћипуру, Влашка црква и црква на цетињском Старом гробљу. Вјековима се тај празник славио као слава града Цетиња, до доласка комуниста на власт, а и данас многе породице на Цетињу славе овај празник као своје крсно име. Организација политичко-вјерског карактера, Црногорска православна црква, има на Цетињу објекат, за који њихови сљедбеници мисле да је црква. Посветили су је Ивану Црнојевићу, којег сматрају светитељем (у календару сина Ивана Црнојевића, Ђурађа, из 1494., штампаном на Цетињу, види се да су славили као свете Светог Саву и Симеона мироточивог, које је ово удружење избацило из свог календара).
Цетиње је данас добро комуникацијски увезано са осталим дијеловима Црне Горе. Налази се на магистралној комуникацији Подгорица-Цетиње-Будва. Од оба града је удаљено око 30 km. Аеродром у Тивту налази се на око 50 km удаљености, а лука Бар око 70 km.
Ово насеље је великим дијелом насељено Црногорцима (према попису из 2011. године).
Године 1931, насеље је имало 8.982 становника.
|
м | ж | |||
? | 24 | 35 | ||
80+ | 70 | 188 | ||
75—79 | 102 | 200 | ||
70—74 | 217 | 267 | ||
65—69 | 285 | 396 | ||
60—64 | 312 | 363 | ||
55—59 | 342 | 421 | ||
50—54 | 520 | 567 | ||
45—49 | 569 | 591 | ||
40—44 | 535 | 600 | ||
35—39 | 514 | 589 | ||
30—34 | 513 | 512 | ||
25—29 | 540 | 525 | ||
20—24 | 652 | 650 | ||
15—19 | 658 | 608 | ||
10—14 | 558 | 598 | ||
5—9 | 471 | 452 | ||
0—4 | 354 | 339 | ||
Просек : | 512 | 76 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 5.853 | 2.359 | 3.163 | 158 | 123 | 50 |
Женски | 6.512 | 2.022 | 3.156 | 978 | 278 | 78 |
УКУПНО | 12.365 | 4.381 | 6.319 | 1.136 | 401 | 128 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2.308 | 21 | 3 | 1 | 690 |
Женски | 2.276 | 6 | 1 | 2 | 624 |
УКУПНО | 4.584 | 27 | 4 | 3 | 1.314 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 111 | 56 | 297 | 125 | 205 |
Женски | 30 | 14 | 368 | 110 | 62 |
УКУПНО | 141 | 70 | 665 | 235 | 267 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 18 | 27 | 188 | 71 | 73 |
Женски | 27 | 37 | 183 | 198 | 233 |
УКУПНО | 45 | 64 | 371 | 269 | 306 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 254 | 0 | 4 | 164 | |
Женски | 240 | 1 | 13 | 127 | |
УКУПНО | 494 | 1 | 17 | 291 |
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Цетиње, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.