Главоношци

Већина главоножаца има редуковану или сасвим закржљалу љуштуру, која као рудимент постоји у унутрашњости тела (нпр. сипина кост). Једини облик са спољашњом, спиралном љуштуром је наутилус за кога се сматра да је стар око 350 милиона година. Припадају им мекушци који живе искључиво у морима. Представљају једну од најнапреднијих група међу бескичмењацима.

Главоношци
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Mollusca
Класа:	Cephalopoda Cuvier, 1797
поткласе са редовима
поткласа Nautiloidea †Plectronocerida †Ellesmerocerida †Actinocerida †Pseudorthocerida †Endocerida †Tarphycerida †Oncocerida †Discosorida Nautilida †Orthocerida †Ascocerida †Bactritida поткласа †Ammonoidea †Goniatitida †Ceratitida †Ammonitida поткласа Coleoidea †Belemnoidea †Aulacocerida †Belemnitida †Hematitida †Phragmoteuthida Neocoleoidea Sepiida Sepiolida Spirulida Teuthida Octopoda Vampyromorphida

Њихово тело је грађено од:

• главе, на којој се налазе ручице и мишићни левак које опкољавају усни отвор;
• трупа, у коме је утробна кеса у којој су унутрашњи органи.

Број ручица око усног отвора је 8, 10 или више. Ручице су мишићни и јако покретљиви органи, који по унутрашњој површини имају пијавке. Код главоношаца стопало као посебан орган не постоји, оно је преобраћено у левак и ручице.

Према броју ручица главоношци се могу поделити на:

• октоподи (Octopoda), који имају осам једнаких ручица. Међу октоподима је најпознатији род хоботница (Octopus) чији представници су међу највећим бескичмењацима
• декаподи (Decapoda), који осим осам једнаких ручица имају и две дуже ручице нарочитог облика. Ове две ручице леже латерално и завршавају се на врху лоптастим проширењима, на којима се налазе пијавке. Познатији родови декапода су сипа (Sepia) и лигња (Loligo).

Нервни систем код главоножаца се састоји од неколико ганглија. Највеће нервне масе у њиховом телу су очне ганглије (лат. ganglion opticum), које представљају задебљање очних живаца и стоје у вези са можданом ганглијом. Од чулних органа, осим очију имају и статоцисте и чуло мириса.

Крвни систем код главоножаца је доста сложен. Осим једног телесног срца, они имају још два (у неким случајевима још четири) шкржна срца. Срце лежи сасвим позади и помоћу две (односно четири) шкржне вене прима ареријску крв из шкрга. Од срца крећу артерије, које крв спроводе по телу. Венска крв се преко две (односно у неким случајевима четири) шупље вене доводи у шкрге, и свака од ових вена се проширује у по једно шкржно срце, које својим пулсирањем потискује венску крв у орган за дисање.