Афроазијски Језици
Афроазијски језици (познати и као афразијски језици, семитскохамитски језици, хамитскосемитски језици, или еритрајски), породица језика су коју чине неких 240 језика, које говори 285 милиона говорника, широм северне и источне Африке, Сахела и југозападне Азије.
Са изузетком семитског, који се такође говори у Западној Азији и на Малти, све гране афроазијске породице се говоре искључиво на афричком континенту.
| афроазијски | |
|---|---|
| афразијски | |
| Географска распрострањеност | Малта, Рог Африке, северна Африка, Сахел и западна Азија |
| Језичка класификација | једна од светских примарних језичких породица |
| Прајезик | протоафроазијски |
| Подподела | |
| ISO 639-2 / 5 | afa |
| Глотолог | afro1255 |
 Дистрибуција афроазијских језика | |
Афроазијски језици имају преко 500 милиона изворних говорника, што је четврти највећи број изворних говорника у било којој породици језика (после индоевропске, кинеско-тибетанске и нигер-конгошке). Овај тип има шест грана: берберски, чадски, кушитски, египатски, семитски и омотски, међутим укључивање омотског остаје контроверзно, а неколико лингвиста га види као независну језичку породицу, која је била у дуготрајном контакту са афроазијским језицима. Далеко најраспрострањенији афроазијски језик или дијалекатски континуум је арапски. Де факто група различитих језичких варијетета унутар семитског огранка, језици који су еволуирали од протоарапског имају око 313 милиона изворних говорника, концентрисаних првенствено на Блиском истоку и Северној Африци.
Поред језика који се данас говоре, афроазијски укључује неколико важних древних језика, као што је староегипатски, који чини посебну грану породице, и унутар семитске породице, акадски, библијски хебрејски и староарамејски. Не постоји консензус међу историјским лингвистима у погледу првобитне домовине афроазијске породице, или периода када се говорио матерњи језик (тј. протоафроазијски). Предложене локације укључују Рог Африке, Северну Африку, Источну Сахару и Левант.
Класификација
Међу потпородицама ових језика су:
- семитски језици
- египатски језици
- берберски језици
- кушитски језици
- омотски језици
- чадски језици
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
- Afro-Asiatic at the Linguist List MultiTree Project (not functional as of 2014): Genealogical trees attributed to Delafosse 1914, Greenberg 1950–1955, Greenberg 1963, Fleming 1976, Hodge 1976, Orel & Stolbova 1995, Diakonoff 1996–1998, Ehret 1995–2000, Hayward 2000, Militarev 2005, Blench 2006, and Fleming 2006
- Afro-Asiatic and Semitic genealogical trees, presented by Alexander Militarev at his talk "Genealogical classification of Afro-Asiatic languages according to the latest data" at the conference on the 70th anniversary of V.M. Illich-Svitych, Moscow, 2004; short annotations of the talks given there
- The prehistory of a dispersal: the Proto-Afrasian (Afroasiatic) farming lexicon, by Alexander Militarev in "Examining the Farming/Language Dispersal Hypothesis", eds. P. Bellwood & C. Renfrew. (McDonald Institute Monographs.) Cambridge: McDonald Institute for Archaeological Research, 2002, p. 135–50.
- Once More About Glottochronology And The Comparative Method: The Omotic-Afrasian case, by Alexander Militarev in "Aspects of Comparative Linguistics", v. 1. Moscow: RSUH Publishers, 2005, pp. 339–408.
- Root Extension And Root Formation In Semitic And Afrasian, by Alexander Militarev in "Proceedings of the Barcelona Symposium on comparative Semitic", 19-20/11/2004. Aula Orientalis 23/1-2, 2005, pp. 83–129.
- Akkadian-Egyptian lexical matches, by Alexander Militarev in "Papers on Semitic and Afroasiatic Linguistics in Honor of Gene B. Gragg." Ed. by Cynthia L. Miller. Studies in Ancient Oriental Civilization 60. Chicago: The Oriental Institute, 2007, p. 139–145.
- A comparison of Orel-Stolbova's and Ehret's Afro-Asiatic reconstructions
- "Is Omotic Afro-Asiatic?" by Rolf Theil (2006)
- NACAL Архивирано на сајту Wayback Machine (24. мај 2018) The North American Conference on Afroasiatic Linguistics, now in its 35th year
- Afro-Asiatic webpage of Roger Blench (with family tree).
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Афроазијски језици, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.