Unutrašnja Makedonska Revolucionarna Organizacija

Cilj VMRO-a je bilo pripajanje celog regiona Bugarskoj. Nakon Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, nezadovoljna pripajanjem Vardarske Makedonije Srbiji, VMRO je uz podršku Bugarske nastavila oružanu borbu, čime je stekla reputaciju terorističke organizacije. Pripadnik VMRO Vlado Černozemski izveo je 1934. godine atentat u Marseju na jugoslovenskog kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Organizacija je više puta menjala ime i delila se na razne ogranke. Takođe, danas u Bugarskoj i Severna Makedonija postoje razne političke partije koje koriste predznak "VMRO".

 

Organizacija je osnovana 5. novembra 1893. u kući solunskog bibliotekara Ivana Hadži Nikolova u Solunu, pod nazivom Makedonska revolucionarna organizacija (skraćeno MRO). Osivači su bili dr. Hristo Tatarčev (lekar), Damjan Gruev (učitelj), Petar Pop Arsov (učitelj), Ivan Hadži Nikolov (knjižar), Anton Dimitrov (učitelj) i Hristo Batanidžev (učitelj).

Sloboda Makedonije se krije u unutrašnjem ustanku. Ko misli da oslobodi Makedoniju spolja, taj laže i sebe i druge.

– Goce Delčev

Krajem 19. veka makedonska nacija još uvek nije bila službeno konstituisana, te su makedonski Sloveni uglavnom smatrani Bugarima. Mnogi istaknuti članovi VMRO su sebe smatrali Bugarima i organizacije je u početku bila uglavnom probugarski orjentisana. Iako se VMRO zvanično borila za oslobođenje i ujedinjenje Makedonije, mnogi od njenih boraca su se zalagali za pripajanje Makedonije Bugarskoj.

 

Ustav Unutrašnje makedono-odrinske revolucionarne organizacije je donet na generalnom kongresu 1905. godine.

Glava I - Cilj

Član 1. - Cilj Unutrašnje makedono-odrinske revolucionarne organizacije je da ujedini sve nezadovoljno stanovništvo Makedonije i Odrinskog vilajeta, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, kako bi se mogla dobiti politička autonomija za ove dve oblasti.

Član 2. Organizacija se protivi težnjama bilo koje druge države da podeli ili pokori ove dve oblasti...

Glavni članci: Ilindanski ustanak i Kruševska Republika

 

Ilindanski ustanak je počeo 2. avgusta na pravoslavni verski praznik Ilindan. Ustanak je organizovala Tajna makedonо-odrinska revolucionarna organizacija. Za vreme Ilindanskog ustanaka formirana je Kruševska Republika, prva republika na Balkanu. Vlast ustanika trajala je 10 dana - od 3. do 13. avgusta 1903. godine i smatra se najvećim uspehom makedonskih ustanika protiv turske vlasti. Glavni grad u kome je bilo sedište vlade bilo je Kruševo, po čemu je i cela Republika dobila ime. Iako je završen neuspehom, ilindanski ustanak se smatra jednim od najvećih i najznačajnijih događaja u istoriji Severne Makedonije.

Nakon pogibije glavnog vođe VMRO-a, Damjana Grueva 1906., u VMRO-u nisu bili sposobni da odaberu novog lidera. Tako je na snazi ostala stara ali zavađena uprava:

• Centralni odbor (Pera Tošev, Pop-Hristov)
• revizori (Puškkarev, Sarafov, Garvanov)
• zvanični predstavnici (Gjorče Petrov, Stefanov, Pop-Arsov)

Glavni članci: Srbizacija i Marsejski atentat

 

Nakon Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, teritorija Makedonije je podeljena između susednih država. U novoosvojenim oblastima Vardarske Makedonije, beogradska vlada je sprovodila doslednu politiku srbizacije. U školama je sprovođenja sistematska politika denacionalizovanja i posrbljavanja Bugara i drugog makedonskog stanovništa. Beogradska vlada je nametala i lingvističku politiku srbizacije u Makedoniji, koja je nazivana „Južnom Srbijom“ (neslužbeno) ili „Vardarskom banovinom“ (službeno). Govorni jezik makedonskih Slovena je službeno smatram dijalektom srpsko-hrvatskog jezika. Pritom, ovaj južni dijalekat je potiskivan obrazovanjem, vojskom i drugim sredstvima, a njegova upotreba je bila kažnjiva.

Nezadovoljna rasparčavanjem makedonskih oblasti, Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija je nastavila oružanu borbu za oslobođenje i ujedinjenje čitave Makedonije. VMRO je imala de fakto kontrolu nad čitavom oblasti Pirinske Makedonije i delovala je poput države u državi. Bugarska vlada je prećutno odobravala delovanje VMRO na njenoj teritoriji, odakle su vršeni napadi na pogranične oblasti Makedonije koje su se našle u sastavu Kraljevine SHS. U Vardarskoj Makedoniji su vođenje prave oružane borbe žandarmerije sa komitima, a hiljade ljudi je maltretirano od strane jugoslovenskih vlasti pod sumnjom saradnje sa Unutrašnjom makedonskom revolucionarnom organizacijom. U 1923. i 1924. godini je u regionu Vardarske Makedonije delovalo 53 čete, od čega 36 iz Bugarske, 12 lokalnih i 5 iz Albanije. Ukupna brojno stanje ljudstva je bilo 3245 komita, predvođenih od 79 vojvoda. Zabeleženo je 119 bitki i 73 teroristička akta. Srpski gubici su bili 304 poginula vojnika i preko 1300 ranjenih. VRMO je izgubio 68 boraca, a stotine su bile ranjene.

 

Neposredno po zavođenju šestojanuarske diktature u Jugoslaviji 1929. godine, u Sofiji dolazi do sastanka vođa UHRO (Ustaša - hrvatska revolucionarna organizacija) Ante Pavelića i VMRO Vanča Mihajlova. Tom prilikom se dogovaraju o zajedničkom budućem delovanju i potpisuju “Sofijsku deklaraciju” koja predviđa stvaranje nezavisnih država Hrvatske i Makedonije.

Državni udar vojno-političke organizacije Zveno, maja 1934. godine doveo je do raskida bugarske države sa VMRO. Okrećući se saradnji sa Frnacuskom i Jugoslavijom, zvenari su razoružali komitske čete i pohapsili političke vođe.

9. oktobra 1934. godine je jedan od pripadnika VMRO, Vlado Černozemski, u saradnji sa ustaškim pokretom, izvršio atentat u Marseju na jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića.

Tokom Drugog svetskog rata, mnogo borci VMRO-a su se borili na strani Bugarske i nisu doživljavali bugarske trupe u oblasti Makedonije kao okupatorske. Dolaskom Svetozara Vukmanovića Tempa u Makedoniju 1943. godine, mnogi članovi VMRO prelaze na stranu partizana. 2. avgusta 1944. godine (što u Republici Makedoniji zovu Drugi Ilindan) u Manastiru svetog Prohora Pčinjskog je Antifašističko sobranje narodnog oslobođenja Makedonije sa Pankom Brašnarovom (revolucionarom iz Ilindanskog perioda) na čelu, proglasilo Republiku Makedoniju kao federalnu jedinicu u okviru Titove Jugoslavije, što je doživelo međunarodno priznanje.

Nakon Drugog svetskog rata VMRO prestaje da postoji.

• Hristo Tatarčev
• Damjan Gruev
• Goce Delčev
• Gorče Petrov
• Boris Sarafov
• Jane Sandanski
• Todor Aleksandrov
• Aleksandar Protogerov
• Vančo Mihajlov

• Komiti
• Ilindanski ustanak
• Borba za Makedoniju
• Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija (ujedinjena)
• VMRO-DPMNE