Streptomicin

Streptomicin se dobija iz mikroorganizma Actinobacterium Streptomyces griseus. Streptomicin deluje tako što blokira razvoj bekterije zaustavljanjem sinteze proteina bakterije. Antibiotik se veže na 23S ribozomalnu RNK bakterijskog ribozoma, i na taj način se sprečava procesiranje polipeptidnog lanca. Ljudi imaju ribozome koji se strukturno razlikuju od ribozoma bakterija, te ovaj antibiotik nema negativno dejstvo na sintezu proteina u ćelijama ljudi. Streptomicin se ne daje oralnim putem, već se daje putem inekcija.

Streptomicin

(IUPAC) ime
5-(2,4-diguanidino- 3,5,6-trihydroxy-cyclohexoxy)- 4-[4,5-dihydroxy-6-(hydroxymethyl) -3-methylamino-tetrahydropyran-2-yl] oxy-3-hydroxy-2-methyl -tetrahydrofuran-3-carbaldehyde
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj	57-92-1
ATC kod	A07AA04 J01GA01
PubChem	5999
DrugBank	DB01082
ChemSpider	18508
Hemijski podaci
Formula	C21H39N7O12
Mol. masa	581.574 g/mol
InChI InChI=1S/C21H39N7O12/c1-5-21(36,4-30)16(40-17-9(26-2)13(34)10(31)6(3-29)38-17)18(37-5)39-15-8(28-20(24)25)11(32)7(27-19(22)23)12(33)14(15)35/h4-18,26,29,31-36H,3H2,1-2H3,(H4,22,23,27)(H4,24,25,28)/t5-,6-,7+,8-,9-,10-,11+,12-,13-,14+,15+,16-,17-,18-,21+/m0/s1 Key: UCSJYZPVAKXKNQ-HZYVHMACSA-N Y
Fizički podaci
Tačka topljenja	12 °C (54 °F)
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	84% to 88% (est.)
Poluvreme eliminacije	5 do 6 časova
Izlučivanje	Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	?
Pravni status	POM (UK) ℞-only (SAD)
Način primene	IM, IV

Streptomicin je prvi put sintetički napravnjen 19. oktobra 1943. godine u laboratoriji Selman Abraham Vaksmana na Ratdžers Univerzitetu, od strane Alberta Šaca, studenta koji je u to vreme radio svoj magistarski rad. Vaksman i kolege u njegovoj laboratoriji, su sintetisali broj antibiotika, među kojima su i aktinomicin, klavicin, streptotricin, grisein, beomicin, i dr. Dva antibiotika su naišla na široku upotrebu, streptomicin i neomicin, u borbama protiv infektivnih bolesti. Vaksmanu se pripisuje da je osmislio termin antibiotik.

Detalji i dodeljivanje priznanja otkrivanju ovog antibiotika je razlog spora između Vaksmana i Šaca, koji je rezultirao u pravni spor. Spor je izbio oko toga kome da se pripiše priznanje za ovo otkriće. Naime, u to vreme Šac je bio student koji je radio na svom magistarskom radu, koji je za studiju imao mehanizam dejstva antibiotika, i bio je vođa grupe koja je radila na streptomicinu. Međutim, laboratorija, kao i laboratorijske mašine su pripadale Vaksmanu. I dalje traje debata o tome da li je trebalo uključiti i Šaca u Nobelovu nagradu koja je dodeljena 1952. godine. Komitet instituta koji dodeljuje Nobelovu nagradu je izdao saopštenje da nagrada nije dodeljena zarad samog otkrića (streptomicina), već se uzelo u obzir i razvoj metoda i tehnika koje su dovele do tog otkrića.

Pravni spor je okončan u korist Šaca i zvanična odluka je bila ta da se Šacman uključi u nagradu koja je dodeljena 1952. godine kao jedan od ko-otkrivača. Šacu je takođe dodeljena Ratdžersova medalja 1994. godine kada je napunio 74. godinu. Nažalost, ovaj spor je imao negativnog uticaja na karijere oba naučnika, Vaksmana i Šaca, i debata traje i danas.