Schrödingerova Mačka

Eksperiment ilustruje kako je on video, problem Kopenhagenske interpretacije kvantne mehanike, koja je primenjena na svakodnevne objekte. U ovom eksperimentu mačka može biti živa ili mrtva, u zavisnosti od prethodnih nasumičnih događaja. Mačkin paradoks je takođe često bio predmet teorijske rasprave i interpretacije kvante mehanike.

Najčešće pominjana interpretacija kvantne mehanike je tzv. kopenhagenska interpretacija. U ovom tumačenju, sistem prestaje biti superpozicija stanja i postaje ili jedno ili drugo, u zavisnosti od promatrača. Ovaj misaoni eksperiment upućuje na činjenicu da priroda merenja ili opažanja nije dobro definirana u kopenhagenskoj interpretaciji. Schroedingerov eksperiment se može tumačiti tako da dok je kutija u kojoj se nalaze mačka i radioaktivni element zatvorena, sistem istovremeno postoji u superpoziciji "raspadnuto jezgro / mrtva mačka" i "čitavo jezgro / živa mačka". Ukoliko se otvori kutija, za promatrača postoji samo jedno stanje - mrtva ili živa mačka.

Međutim, jedan od glavnih znanstvenika povezanih s kopenhagenskim tumačenjem, Niels Bohr, nikada nije imao na umu promatrača koji bi izazvao kolaps talasne jednačine, tako da Schrödingerova mačka nije predstavljala nikakvu zagonetku za njega. Mačka je mrtva ili živa prije nego što promatrač otvori kutiju.

Ovaj članak o fizici je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite.

Schrödingerova mačka na Wikimedijinoj ostavi