Отоманскиот устав (османлиски јазик: قانون اساسی, турски јазик: Kanun-ı Esasî) бил првиот сутав на Отоманското Царство кој бил донесен на 23 декември 1876 година во Цариград од страна на султанот Абдул Хамид II а бил напишан од страна на Младотурците.
Овој устав бил првиот кој бил донесен во исламската држава и го означил крајот на Танзиматот. Уставот во сила бил во период од две години. Главна причина за воведување на уставот била признавањето на Митхат паша за потребата од нови реформи и проверка на силата на султанот во империјата.
За првпат парламентот заседавал на 20 март 1877 година, но по започнувањето на Руско-турската војна Абдул Хамид II го распуштил парламентот на 28 јуни 1877 година. Вториот парламент бил одобрен на 13 декември 1877 година, но султанот исто така го распуштил на 14 февруари 1878 година. Младотурците биле прогонети од земјата а некои, вклучително и Митхад Паша биле осудени на смрт. Оваа состојба во империјата се одржало до Младотурската револуција, кога Уставот повторно е вратен во сила.
This article uses material from the Wikipedia Македонски article Отомански устав (1876), which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Содржината е достапна под CC BY-SA 4.0 освен ако не е поинаку наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Македонски (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.