Vodik-Peroksid

U vodenim rastvorima je slaba kiselina, koja disocira u dva stepena. Njegove soli su metalni peroksidi.

Vodik-peroksid
Općenito
Hemijski spoj	Vodik-peroksid
Druga imena	Dioksidan Oksidanil
Molekularna formula	H2O2
CAS registarski broj	7722-84-1
SMILES	OO
Osobine1
Molarna masa	34,0147 g/mol
Agregatno stanje	Tečnost
Tačka topljenja	-0,43 °C
Tačka ključanja	150,2 °C
Pritisak pare	1.267 J/g K (gas) 2.619 J/g K (tečnost)
Rastvorljivost	Rastvorljiv u etru; miješa se
Dipolni moment	2.26 D
Rizičnost
NFPA 704	0 0 0
1 Gdje god je moguće korištene su SI jedinice. Ako nije drugačije naznačeno, dati podaci vrijede pri standardnim uslovima.

Vodik-peroksid je neplanarna molekula sa uvrnutom C₂ simetrijom. Veza O−O je jednostruka, a molekula ima relativno visoku rotacijsku barijeru 2460 cm⁻¹ (29,45 kJ/mol). Poređenja radi, rotacijska barijera etana je 12,5 kJ/mol. Povećana barijera se pripisuje odbijanju između usamljenog para susjednih atoma kisika, što rezultira da vodik-peroksid ispoljava atropizomerizam.

Molekularne strukture plinovitog i kristalnog H₂O₂ značajno se razlikuju. Ova razlika se pripisuje efektima prisustva/odsustva vodikove veze, koja je odsutna u plinovitom stanju. Kristali su tetragonalni sa grupom za ratmak; ${\displaystyle D_{4}^{4}P4_{1}2_{1}}$ .

 

Structura i dimenzije H₂O₂ u gasnoj fazi

 

Struktura i dimenzije H₂O₂u čvrstoj (kristalnoj) fazi

Ranije se vodik-peroksid uglavnom dobijao elektrolizom sumporne kiseline:

${\displaystyle \mathrm {1)\ 2\ SO_{4}^{2-}\longrightarrow S_{2}O_{8}^{2-}+2\ e^{-}} }$ 
${\displaystyle \mathrm {2)\ S_{2}O_{8}^{2-}+2\ H_{2}O\longrightarrow H_{2}O_{2}+2\ HSO_{4}^{-}} }$ 

U laboratorijskim uvjetima, dobija se reakcijom peroksida sa kiselinama. Historijski važan reagens je barij-peroksid, koji reagira u rastvoru sumporne kiseline, gradeći vodik-peroksid i barij-sulfat:

${\displaystyle \mathrm {BaO_{2}+2\ H^{+}+SO_{4}^{2-}\longrightarrow H_{2}O_{2}+BaSO_{4}} }$ 

• Δ_f${\displaystyle H}$ ⁰_gas: −136,11 kJ/mol
• Δ_f${\displaystyle H}$ ⁰_liq: −188 kJ/mol
• Δ_f${\displaystyle H}$ ⁰_sol: −200 kJ/mol

Vodik-peroksid je prvi put dobio Louis Jacques Thénard 1918. godine u reakciji barij-peroksida i dušične kiseline. Dodavanje hlorovodične kiseline, a kasnije se pokazalo potom i reakcija sa sumpornom kiselinom, bila je posebno dobro rješenje jer se tom prilikom izdvaja barij-sulfat.

Vodik-peroksid se upotrebljava za izbjeljivanje (između ostalog, i kose), kao antiseptik, u hemijskoj industriji, a i kao oksidans za raketno gorivo.

U prodaju dolazi u komercijalnim koncentracijama od 3,6,9,12, i 30% (pod nazivom "Perhidrol"; u apotekama je poznatiji kao "Hidrogen").

• Natrij perkarbonat