Асамски Језик

Говоре га становници индијске државе Асам у североисточној Индији, где је званични језик. Говори се и у деловима државе Аруначал Прадеш. Народ који говори овај језик своју државу Оксом (Ôxôm), а свој језик оксомија (Ôxômiya).

Асамски
Asamiya
অসমীয়া
Реч Asamiya ('асамски') на асамском писму
Регион	Асам, Аруначал Прадеш и Нагаланд
Етничка припадност	Асамци
Број говорника	Укупно говорника: 23.539.906 (укључујући 7.488.153 Л2 говорника и 740.402 особа који пријављују асамски језик као трећи језик)
Језичка породица	Индоевропски Индоирански Индоаријски Источна зона Бенгалско-асамски Асамски
Ранији облици	Магади пракрит Камарупи пракрит Раноасамски Асамски
Дијалекти	Источни, централни, камрупи, гоалпарија
Писмо	Есточнонагарско (асамско) Ахомско писмо (историјско, ретко) асамска Брајева азбука латиница (нагамски креол)
Званични статус
Службени језик у	Индија Асам
Регулише	Асамско књижевно друштво (асамски књижевни/реторички конгрес)
Језички кодови
ISO 639-1	as
ISO 639-2	asm
ISO 639-3	asm
Глотолог	assa1263
Лингосфера	59-AAF-w

Асамски језик се записује модификованим бенгалским писмом.

Асамски језик је близак бенгалском и орија језику, са којима дели заједничко порекло. Најстарији записи на асамском језику потичу из 14. века нове ере, из времена владавине краља Дурлабнарајана. Тибето-бурмански и аустро-азијски језици су доста утицали на развој асамског језика.

 

 

Асамски је проистекао из староиндоаријских дијалеката, мада тачна природа њиховог порекла и раста још није јасна. Генерално се верује да асамски и каматапуријски варијетети потичу из камарупског дијалекта источног магади пракрита, иако неки аутори оспоравају блиску везу асамског са магади пракритом. Асамски се развио у индоаријевским насеобинама камарупских урбаних центрара и дуж реке Брахмапутре, окружени тибето-бурманским и аустроазијским заједницама. Какатијева (1941) тврдња да асамски има аустроазијски супстрат је опште прихваћена, што сугерише да је, када су се индоаријевски центри формирали у 4-5 веку, постојао значајан удео говорника аустроузијског порекла који су касније прихватили индоаријевски народни језик. Сјуенцанг, кинески путник из 7. века, приметио је да се индоаријски народни говор у Камарупи диференцирао од изворног народног језика пре него што је до тога дошло у Бенгалу. Ове промене су вероватно настале услед усвајања језика од стране говорника који нису били индоаријевског порекла. Ново диференцирани народни језик очигледан је у пракритизмима који су присутни у санскриту на камарупским натписима из чега је на крају произашао асамски.