Komitet Svetske Baštine

On se sastoji od predstavnika 21 države članice koje Generalna skupština država potpisnica bira na četvorogodišnji mandat. Ove stranke glasaju o odlukama i predlozima vezanim za Konvenciju o svetskoj baštini i Spisak svetske baštine.

Prema Konvenciji o svetskoj baštini, mandat člana odbora traje šest godina. Međutim, mnoge države potpisnice odlučuju da dobrovoljno ograniče svoj mandat na četiri godine, kako bi se ostalim državama članicama pružila prilika da služe. Svi članovi izabrani na 15. Generalnoj skupštini (2005) dobrovoljno su odlučili da skrate svoj mandat sa šest na četiri godine.

Odluke Komiteta za svetsku baštinu pomažu tri savetodavna tela, IUCN, ICOMOS i ICCROM.

Komitet za svetsku baštinu sastaje se jednom godišnje na redovnom zasedanju kako bi se razgovaralo o upravljanju postojećim lokalitetima svetske baštine i prihvatile nominacije država. Vanredni sastanci mogu se sazvati na zahtev dve trećine država članica. Sastanci se održavaju na teritoriji država članica Komiteta za svetsku baštinu na njihov poziv. Rotacija između regiona i kultura se uzima u odabir, a mesto za sledeću sednicu bira odbor na kraju svakog zasedanja.

Zasedanje	Godina	Datum	Grad domaćin
1	1977	27. jun–1. jul	Pariz
2	1978	5. septembar–8. septembar	Vašington
3	1979	22. oktobar–26. oktobar	Kairo & Luksor
4	1980	1. septembar–5. septembar	Pariz
5	1981	26. oktobar–30. oktobar	Sidnej
6	1982	13. decembar–17. decembar	Pariz
7	1983	5. decembar–9. decembar	Firenca
8	1984	29. oktobar–2. novembar	Buenos Ajres
9	1985	2. decembar–6. decembar	Pariz
10	1986	24. novembar–28. novembar	Pariz
11	1987	7. decembar–11. decembar	Pariz
12	1988	5. decembar–9. decembar	Brazilija
13	1989	11. decembar–15. decembar	Pariz
14	1990	7. decembar–12. decembar	Banf
15	1991	9. decembar–13. decembar	Kartagina
16	1992	7. decembar–14. decembar	Santa Fe
17	1993	6. decembar–11. decembar	Kartahena
18	1994	12. decembar–17. decembar	Puket
19	1995	4. decembar–9. decembar	Berlin
20	1996	2. decembar–7. decembar	Merida
21	1997	1. decembar–6. decembar	Napulj
22	1998	30. novembar–5. decembar	Kjoto
23	1999	29. novembar–4. decembar	Marakeš
24	2000	27. novembar–2. decembar	Kerns
25	2001	11. decembar–16. decembar	Helsinki
26	2002	24. jun–29. jun	Budimpešta
27	2003	30. jun–5. jul	Pariz
28	2004	28. jun–7. jul	Sudžou
29	2005	10. jul–17. jul	Durban
30	2006	8. jul–16. jul	Vilnjus
31	2007	23. jun–1. jul	Krajstčerč
32	2008	2. jul–10. jul	Kvebek Siti
33	2009	22. jun–30. jun	Sevilja
34	2010	25. jul–3. avgust	Brazilija
35	2011	19. jun–29. jun	Pariz
36	2012	25. jun–5. jul	Sankt Peterburg
37	2013	17. jun–27. jun	Pnom Pen
38	2014	15. jun–25. jun	Doha
39	2015	28. jun–8. jul	Bon
40	2016	10. jul–20. jul	Istanbul
41	2017	2. jul–12. jul	Krakov
42	2018	24. jun–4. jul	Manama
43	2019	30. jun–10. jul	Baku
44	2020	Prvobitno zakazano za 29. jun – 9. jul. Odloženo na neodređeno vreme zbog pandemije kovida-19.	Fudžou

Na kraju svake redovne sednice, odbor bira predsedavajućeg, pet potpredsednika i izvestioca od onih članova čiji će se mandat nastaviti do sledeće sednice. Oni su poznati kao Biro, a njihovi predstavnici su odgovorni za koordinaciju rada Komiteta za svetsku baštinu, uključujući utvrđivanje datuma, sati i redosleda poslovnih sastanaka.

Svaka država članica Komiteta za svetsku baštinu ima jedan glas. Za odluke je potrebna prosta većina, pri čemu se uzdržani računaju kao da nisu glasovali. Glasovi se donose dizanjem ruku, osim ako predsedavajući ili dve ili više država članica ne zatraže tajno glasanje.

Sadašnji članovi Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu su:

Zemlja članica	Mandat
Australija	2017–2021
Bahrein	2017–2021
Bosna i Hercegovina	2017–2021
Brazil	2017–2021
Kina	2017–2021
Egipat	2019–2023
Etiopija	2019–2023
Gvatemala	2017–2021
Mađarska	2017–2021
Kirgistan	2017–2021
Mali	2019–2023
Nigerija	2019–2023
Norveška	2017–2021
Oman	2019–2023
Rusija	2019–2023
Sent Kits i Nevis	2017–2021
Saudijska Arabija	2019–2023
Južna Afrika	2019–2023
Španija	2017–2021
Tajland	2019–2023
Uganda	2017–2021
Ukupno	21

Navodi se da sve veća politizacija odluka Komiteta za svetsku baštinu ide na štetu ciljeva očuvanja, posebno u pogledu novih nominacija za Spisak svetske baštine, ali i razmatranja mesta u opasnosti sa Spiska svetske baštine. Godine 2010 su države stranke, uključujući Mađarsku, Švajcarsku i Zimbabve, podnele zvanični protest protiv takve politizacije.

Spoljna revizija koju je Komitet svetske baštine zatražio za svoju Globalnu strategiju Spiska svetske baštine zaključila je 2011. da politička razmatranja zaista utiču na odluke. Primećeno je da se sastav predstavnika odbora preusmeren sa stručnjaka na diplomate uprkos članu 9 Konvencije o svetskoj baštini, i utvrđeno je da su mišljenja savetodavnih tela često odstupala od odluka Komiteta svetske baštine.

Godine 2016, Izrael je opozvao svog ambasadora Uneska nakon što je Komitet svetske baštine na tajnom glasanju usvojio rezoluciju koja se odnosila na jedno od najsvetijih mesta u Jerusalimu, na Hramovnoj gori, proglašavajući lokaciju samo kao na „muslimansko sveto mesto bogosluženja”, ne pominjući da Jevreji i hrišćani isto tako poštujtuju taj lokalitet.