12. Мај: датум

мај (12.05) је 132. дан у години по грегоријанском календару (133. у преступној години). До краја године има још 233 дана.

• 907 — Жу Вен је натерао кинеског цара Аја да абдицира, чиме је окончана владавина династије Танг дуга три века.
• 1364 — Пољски краљ Казимир III је издао краљевску повељу, којом је основан Јагелонски универзитет, најстарији у држави.
• 1804 — У Првом српском устанку ослобођен Пожаревац.
• 1881 — Под претњом инвазије, туниски бег Мухамед III је потписао споразум у Барду, чиме је Тунис постао француски протекторат.
• 1888 — Британија успоставила протекторат над Северним Борнеом и Брунејом.
• 1925 — Врховни совјет Совјетског Савеза усвојио први совјетски устав.
• 1926 — Маршал Јозеф Пилсудски извршио државни удар и успоставио војну диктатуру у Пољској.
• 1926 — Чланови посаде цепелина Норвешка, предвођени Роалдом Амундсеном су постали први људи који су потврђено летели до Северног пола.
• 1937 — Џорџ VI у Вестминстерској опатији у Лондону крунисан за краља. Церемонију преносила телевизија BBC, што је био први пренос.
• 1943 — Предајом немачког генерала Ханса фон Арнима у Тунису завршене борбе у северној Африци у Другом светском рату.
• 1949 — Званично окончана совјетска десетомесечна блокада Берлина, током које је град снабдеван из Савезне Републике Немачке, ваздушним мостом.
• 1965 — Западна Немачка успоставила дипломатске односе са Израелом, а арапске земље прекинуле односе с владом у Бону.
• 1985 — У незавршеном Храму светог Саве Патријарх српски Герман одржао свечану литургију која је обележила наставак изградње храма.
• 1988 — Светска здравствена организација објавила да у свету има више од 34.000 оболелих од сиде.
• 1991 — Одржан референдум о статусу САО Крајине
• 1992 —
  • Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини на заседању у Бањалуци донела одлуку о формирању Војске Републике Српске и оснивању новинске агенције СРНА.
  • Немоћни да спрече ширење сукоба у БиХ, посматрачи Европске заједнице напустили Сарајево.
• 1994 — Палестинска полиција стигла на Западну обалу у оквиру припрема да од Израела преузме град Јерихон, седиште палестинске аутономије у тој области.
• 1995 — Власници центра „Рокфелер“ у Њујорку, иза којих је стајао јапански капитал, објавили банкрот.
• 1997 — Председник Русије Борис Јељцин и чеченски вођа Аслан Масхадов потписали споразум о обустави непријатељстава.
• 2003 — У два самоубилачка бомбашка напада у Чеченији погинуло најмање 75, повређено на стотине особа.
• 2008 — Земљотрес јачине 7,8 степени Рихтерове скале је погодио провинцију Сечуан, у Кини. Погинуло је 69.016 људи, 18.830 их се води као нестало, а без крова над главом је остало преко 5 милиона људи. Земљотрес је за собом оставио и неколико стотина хиљада повријеђених.

• 1803 — Јустус фон Либиг, немачки хемичар. (прем. 1873)
• 1820 — Флоренс Најтингејл, енглеска болничарка, оснивачица прве школе за болничарке. (прем. 1910)
• 1828 — Данте Габријел Росети, енглески сликар и песник. (прем. 1882)
• 1839 — рођен Адолф Светоплук Освалд, словачки књижевник и новинар, добровољац у Српско-турском рату 1876. године
• 1842 — Жил Масне, француски композитор. (прем. 1912)
• 1872 — Антон Корошец, словеначки политичар и теолог, вођа Словенске људске странке. (прем. 1940)
• 1907 — Кетрин Хепберн, америчка глумица. (прем. 2003)
• 1910 — Дороти Кроуфут Хоџкин, британска хемичарка, добитница Нобелове награде за хемију (1964). (прем. 1994)
• 1910 — Карло Булић, хрватски и српски глумац. (прем. 1986)
• 1933 — Ђорђе Јовановић, српски глумац. (прем. 2004)
• 1937 — Џорџ Карлин, амерички комичар, глумац, писац и критичар друштва. (прем. 2008)
• 1942 — Драгољуб Велимировић, српски шахиста. (прем. 2014)
• 1947 — Здењек Земан, чешко-италијански фудбалски тренер.
• 1948 — Ричард Рил, амерички глумац.
• 1950 — Габријел Берн, ирски глумац, редитељ, сценариста и писац.
• 1954 — Ненад Богдановић, српски политичар, 71. градоначелник Београда. (прем. 2007)
• 1959 — Винг Рејмс, амерички глумац.
• 1959 — Бранислав Аксин, тромбониста и педагог.
• 1962 — Брет Гуревиц, амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Bad Religion.
• 1962 — Емилио Естевез, амерички глумац, редитељ и сценариста.
• 1963 — Панајотис Фасулас, грчки кошаркаш и политичар.
• 1967 — Зоран Ћосић, српски глумац.
• 1970 — Саманта Матис, америчка глумица.
• 1975 — Џона Лому, новозеландски рагбиста. (прем. 2015)
• 1977 — Грејем Дот, енглески играч снукера.
• 1978 — Џејсон Бигс, амерички глумац.
• 1979 — Милан Дозет, српски кошаркаш.
• 1979 — Хоаким Родригез, шпански бициклиста.
• 1981 — Рами Малек, амерички глумац.
• 1983 — Аксел Ервел, белгијски кошаркаш.
• 1986 — Емили Ванкамп, канадска глумица.
• 1988 — Марсело Вијеира, бразилски фудбалер.
• 1990 — Мелих Махмутоглу, турски кошаркаш.
• 1997 — Френки де Јонг, холандски фудбалер.

• 1465 — Тома Палеолог, бивши деспот Мореје и титуларни византијски цар. (рођ. 1428)
• 1671 — Свети Василије Острошки (Стојан Јовановић), митрополит Захумски и Источно-херцеговачки (рођ. 1610)
• 1871 — Данијел Франсоа Еспри Обер, француски композитор опера. (рођ. 1782)
• 1879 — Лудвиг Ангерер, аустријски фотограф (рођ. 1827)
• 1884 — Беджих Сметана, чешки композитор, оснивач чешке опере и модерне музике. (рођ. 1824)
• 1957 — Ерих фон Штрохајм, амерички филмски глумац и режисер немог филма. (рођ. 1885)
• 1966 — Феликс Штајнер, СС генерал најпознатији по улози током битке за Берлин. Командовао је снагама за које је Хитлер мислио да могу разбити обруч који се стегао око Берлина.
• 1970 — Михаило Динић, српски историчар. (рођ. 1899)
• 2001 — Пери Комо, певач. (рођ. 1912)
• 2003 — Садрудин Ага Кан, принц, комесар UNHCR у Авганистану. (рођ. 1933)
• 2011 — Др Александар Маринчић, академик, професор Електротехничког факултета у Београду. (рођ. 1933)
• 2018 — Борислав Микелић, српски привредник и бивши председник Владе Републике Српске Крајине (рођ. 1939)

• Међународни празници
  • Међународни дан медицинских сестара
• Српска православна црква слави:
  • Светог Василија Острошког
  • Светих Девет мученика у Кизику
  • Преподобног Мемнона чудотворца