24. Мај: датум

мај (24.5.) је 144. дан године по грегоријанском календару (145. у преступној години). До краја године има још 221 дана.

• 1689 — Ступио је на снагу акт о толеранцији у Енглеској, којим је под извесним условима гарантована слобода исповедања вере нонконформистима, али су католици намерно изостављени.
• 1822 — Трупе под командом Антонија Хосеа де Сукреа потукле Шпанце у бици код Пичинче.
• 1844 — Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на удаљеност од 65 km, из Вашингтона у Балтимор. Порука гласила: „Шта је то Бог урадио?“.
• 1883 — Отворен Бруклински мост који је повезао Менхетн с Бруклином у Њујорку.
• 1926 — Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у данашњој Србији направљена наменски за библиотеку, изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине. Назив Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ добила 1946.
• 1941 — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британску крстарицу „Худ“ при чему је од 1.422 морнара су преживела три.
• 1964 — У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа, Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол домаће екипе, погинуло више од 300 људи.
• 1968 — Током студентских демонстрација у Француској председник Шарл де Гол предложио референдум. Побуњени студенти запалили Париску берзу.
• 1970 — На полуострву Кола почело је бушење Колске супердубоке бушотине, која је са крајњом дубином од 12.262 m постала најдубља рупа икада избушена и најнижа вештачка тачка на Зељми.
• 1981 — Председник Еквадора Хаиме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба.
• 1982 — У Иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци.
• 1992 —
  • Кандидат конзервативаца Томас Клестил изабран за председника Аустрије уместо Курта Валдхајма.
  • Косовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале.
• 1993 —
  • Еритреја је стекла независност од Етиопије после 30 година рата.
  • На Тибету избиле жестоке демонстрације против кинеских власти.
• 1994 — У јурњави муслиманских ходочасника у Меки у Саудијској Арабији погинуло 270 људи.
• 1999 -
  • НАТО бомбардовање СРЈ
• 2000 —
  • Израел после 22 године повукао трупе из окупационе зоне од 15 km у граничном подручју с Либаном. Мировне трупе Уједињених нација ушле у то подручје 28. јула.
  • Хрватска постала 26. чланица Партнерства за мир.
  • Апелациони суд у Сантјагу укинуо имунитет бившем чилеанском диктатору, генералу Аугусту Пиночеу, чиме је омогућено да му се суди за кршење људских права за време његове владавине.
• 2001 — Двадесет троје људи погинуло и више од 300 повређено када се урушила свадбена сала у Јерусалиму.
• 2002 — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година.
• 2004 — Ђаци из Крагујевца допутовали у Сарајево, у Босни и Херцеговини, у прву екскурзију из Србије после 14 година.

• 1544 — Вилијам Гилберт, енглески лекар и физичар. (прем. 1603)
• 1686 — Габријел Фаренхајт, немачки физичар и проналазач, конструктор првог термометра са живом. (прем. 1736)
• 1743 — Жан Пол Мара, француски лекар и новинар, један од вођа Француске револуције. (прем. 1793)
• 1819 — Викторија Хановерска, британска краљица. (прем. 1901)
• 1899 — Сузан Ленглен, француска тенисерка. (прем. 1938)
• 1905 — Михаил Шолохов, руски писац, добитник Нобелове награде за књижевност (1965). (прем. 1984)
• 1925 — Драган Јеремић, српски естетичар, књижевник и књижевни критичар. (прем. 1986)
• 1931 — Мајкл Лонсдејл, француски глумац. (прем. 2020)
• 1938 — Михаило Јанкетић, српски глумац. (прем. 2019)
• 1940 — Јосиф Бродски, руски песник и есејиста, добитник Нобелове награде за књижевност (1987). (прем. 1996)
• 1941 — Боб Дилан, амерички амерички музичар, писац и песник.
• 1941 — Владимир Цветковић, српски кошаркаш и спортски функционер.
• 1949 — Џим Бродбент, енглески глумац.
• 1950 — Стеван Пилиповић, српски универзитетски професор, математичар и академик.
• 1953 — Алфред Молина, енглески глумац.
• 1956 — Шон Кели, ирски бициклиста.
• 1960 — Кристин Скот Томас, енглеска глумица.
• 1963 — Џо Думарс, амерички кошаркаш.
• 1965 — Џон Рајли, амерички глумац, комичар, певач, сценариста и продуцент.
• 1966 — Ерик Кантона, француски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1973 — Драган Бајић, босанскохерцеговачки фудбалер, кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1973 — Руслана, украјинска певачица.
• 1973 — Владимир Шмицер, чешки фудбалер.
• 1975 — Јанис Гумас, грчки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1977 — Јелена Ђокић, српска глумица.
• 1979 — Трејси Макгрејди, амерички кошаркаш.
• 1979 — Далибор Додер, шведски рукометаш.
• 1981 — Кенан Бајрамовић, босанскохерцеговачки кошаркаш.
• 1983 — Струка, српски хип хоп музичар.
• 1985 — Бојана Панић, српска глумица и модел.
• 1987 — Фабио Фоњини, италијански тенисер.
• 1988 — Евертон Луиз Гимараис Биљер, бразилски фудбалер.
• 1989 — Павел Громико, руски кошаркаш.
• 1989 — Калин Лукас, амерички кошаркаш.
• 1989 — Џи-Изи, амерички музичар и музички продуцент.
• 2000 — Ања Цревар, српска пливачица.
• 2001 — Страхиња Павловић, српски фудбалер.

• 1543 — Никола Коперник, пољски полимата, најпознатији као астроном и математичар. (рођ. 1473)
• 1974 — Дјук Елингтон, амерички џез музичар (пијаниста) и композитор. (рођ. 1899)
• 1995 — Харолд Вилсон, британски политичар, премијер Уједињеног Краљевства у два наврата и вођа Лабуристичке партије. (рођ. 1916)
• 2013 — Антонио Пучадес Касанова, шпански фудбалер. (рођ. 1925)
• 2017 — Лаура Бјађоти, италијанска модна креаторка. (рођ. 1943)
• 2017 — Драгомир Станојевић, српски каскадер. (рођ. 1941)
• 2019 — Душица Жегарац, српска глумица. (рођ. 1944)
• 2023 — Тина Тарнер, америчка музичарка и глумица. (рођ. 1939)

• Српска православна црква слави:
  • Светог Кирила и Методија
  • Свештеномученика Мокија
  • Светог Никодима - архиепископа пећког
• Европски дан паркова
• Дан Ћирила и Методија