Јагуар

Има ширу главу од леопарда, краће и снажније ноге, краћи реп и масивније је грађе од леопарда.

Јагуар (Panthera onca) Временски распон: средњи плеистоцен до данас PreЄ Є O S D C P T J K Pg N ↓
Статус угрожености
Скоро угрожен  (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Carnivora
Подред:	Feliformia
Породица:	Felidae
Род:	Panthera
Врста:	P. onca
Биномно име
Panthera onca Linnaeus, 1758
Подврсте
Списак подврста: Panthera onca onca †Panthera onca augusta †Panthera onca mesembrina
Распрострањеност подврсте Panthera onca onca   данашња распрострањеност подврсте   распрострањеност подврсте у прошлости
Синоними
Синоними врсте: Felis onca (Linnaeus, 1758) Jaguarius onca

Боја и шаре су променљиве, чак и са једном одређеном популацијом, али постоје регионалне разлике, у виду светлије и тамније жутих и жутосмеђих шара на јагуаровој кожи.

Популације јагуара које живе на отворенијим местима, као што су шумовити травњаци, имају мање меланистичних (потпуно црних) примерака у односу на популације у затвореним шумским областима. Овакви црни јагуари познати су као црни пантери. Реп јагуара даје животињи равнотежу при пењању на гране, док му камуфлажа омогућава да утоне у шумску вегетацију, и изненади плен при лову.

Величина ове мачке зависи од популације до популације, и у вези је са стаништем које мачке насељавају. Најмањи јагуари живе у централној Америци, односно на просторима од Мексика до Колумбије, а највећи јагуари су настањени у јужном Бразилу, и на просторима Парагваја и северне Аргентине.

Чула

Јагуар има одлично чуло вида, као и слуха који му омогућава да прати плен. Види добро по дану, а такође има осетљив вид и ноћу, што му омогућава да лови на месечини, или светлости звезда.

Године 1758, Карл Лине је описао јагуара у свом раду Systema Naturae и дао му је научно име Felis onca. У 19. и 20. веку, неколико јагуарских типских узорака је формирало базу за описе подврста. Године 1939, Реџиналд Инс Покок је препознао осам подврста на бази географског порекла и морфологије лобање тих узорака. Покок није имао приступ довољном броју зоолошких узорака да критично процени статус њихових подврста, али је изразио сумљу о статусу неколико њих. Каснија разматрања његовог рада су произвела закључак о постојању само три подврсте. Опис P. o. palustris је базиран на фосилној лобањи. Аутор референтне публикације Сисарске врсте света наводи девет подврста и обе P. o. palustris или P. o. paraguensis засебно.

Резултати морфолошких и генетичких истраживања индицирају постојање клиналне северно–јужне варијације између популација, али да нема евиденције о диференцијацији подврста. Једна накнадна, детаљнија студија је потврдила предвиђену популациону структуру у популацији јагуара у Колумбији.

Процењивачи врста IUCN црвене листе и чланови спедијалне групе за мачке не признају ни једну подврсту јагуара као валидну.

Еволуција

 

Род Panthera је вероватно еволуирао у Азији пре између шест и десет милиона година. Сматра се да се јагуар одвојио од заједничког претка Panthera пре бар 1,5 милиона година и да је ушао на Амерички континент у раном плеистоцену преко Беринговог копненог моста, који се некад протезао преко Беринговиг мореуза. Резултати анализе јагуарове митохондријске ДНК индицирају да су врста еволуирала пре између 280.000 и 510.000 година. Њен непосредни предак је био Panthera onca augusta, који је био већи од садашњег јагуара.

Филогенетичке студије су генерално показале да је облачасти леопард (Neofelis nebulosa) базалан за ову групу.

Филогенија

У погледу селекције плена, јагуар је опортуниста, односно, напашће све што може да стигне и савлада, од животиња величине миша или жабе, до тапира или бика. Ипак главни плен представљају животиње средње величине које су најчешће у екосистему које насељава јагуар, мада је ова снажна мачка позната по томе што део њеног јеловника повремено постану чак и анаконда или кајман.

Угриз

Јагуар је звер легендарне снаге. Снажна вилица је једно од његових најјачих оружја. Моћни вилични мишићи које јагуар има, омогућују му најсмртоноснији угриз од свих великих мачака и други по снази међу свим сисарима, према својој величини.

Поред за велике мачке стандардног начина убијања плена, угриза за грло и дављења, јагуар је кроз еволуцију развио и један за њега специфичан начин: убијање угризом кроз лобању. Захваљујући снажним чељустима, животиња једним угризом кроз потиљачну кост, иза ушију, ломи лобању и оштећује мозак плена, убијајући га тренутно. Овај начин је нарочито примењиван на снажним сисарима, док кајман бива убијен тако што јагуар, скочивши на леђа рептила, угризом оштети кичмену мождину и учини опасни плен непокретним. За плен као што је домаћи пас, ударац шапом може бити довољан да сломи лобању.