Turska Invazija Na Kipar

7. 1974, bio je turski vojni odgovor na državni udar na Kipru 1974. u kom je zbačen kiparski predsednik arhiepiskop Makarios III, a na vlast postavljen Nikos Sampson. Državni udar na Kipru naredila je vojna hunta u Grčkoj, a izvršila ga Kiparska nacionalna garda. Turska je upotrebila taj državni udar kao razlog za invaziju i okupaciju velikog dela ostrva.

Turska invazija na Kipar
Segment Kiparskog konflikta
Podela Kipra
Datum 20. jul – 18. avgust 1974. Lokacija Kipar Ishod Turska pobeda Pad vojne hunte u Grčkoj Proglašenje nezavisnosti Turske Republike Severni Kipar
Sukobljene strane
Turska • Kiparski Turci • Turski pokret otpora (TMT)	Kipar Grčka • EOAK-B paramilitarna organizacija Kiparskih Grka
Snage
40.000 vojnika 150-180 tenkova	Kipar: 12.000 vojnika Grčka: 2.000 vojnika
Žrtve i gubici
568 poginulih 2.000 ranjenih} Ukupno 3.500 žrtava	Kiparski i Grčki: 4.500–6.000 poginulih i ranjenih 2.000–3.000 nestalih

U julu 1974. turske snage su napale i zauzele 3% ostrva, pre prekida vatre. U međuvremenu je vojna hunta u Grčkoj oborena i zamenjena demokratskom vladom. U avgustu 1974. Turska je nastavila napredovati osvajajući približno 40% ostrva. Linija razdvajanja nakon primirja avgusta 1974. postala je tampon zona Ujedinjenih nacija na Kipru i obično se naziva Zelenom linijom.

Više od četvrtine stanovništva Kipra proterano je iz okupiranog severnog dela ostrva, gde su Grci činili otprilike 80% stanovništva. Posle godinu dana približno 60.000 kiparskih Turaka pobeglo je s juga na sever ostrva. Turska invazija okončala se podelom Kipra duž Zelene linije koja i danas deli Kipar. Turska Republika Severni Kipar proglasila je 1983. nezavisnost, ali njenu nezavisnost priznaje jedino Turska.