Инвазија Турске На Кипар

јул">20. јула 1974, био је турски војни одговор на државни удар на Кипру 1974. у ком је збачен кипарски председник архиепископ Макариос III, а на власт постављен Никос Сампсон. Државни удар на Кипру је наредила војна хунта у Грчкој, а извршила га Кипарска национална гарда. Турска је искористила тај државни удар као изговор за инвазију и окупацију великог дела острва.

Инвазија Турске на Кипар
Део Кипарског конфликта
Подела Кипра
Време 20. јул – 18. август 1974. Место Кипар Исход Победа Турске Пад војне хунте у Грчкој Проглашење независности Турске Републике Северни Кипар
Сукобљене стране
Турска • Кипарски Турци • Турски покрет отпора (ТМТ)	Кипар Грчка • ЕОАК-Б (парамилитарна организација Кипарских Грка)
Команданти и вође
Фахри Корутурк Рауф Денкташ	Никос Сампсон Димитрис Јоанидис
Јачина
40.000 војника 150-180 тенкова	Кипар: 12.000 војника Грчка: 2.000 војника
Жртве и губици
568 погинулих 2.000 рањених Укупно 3.500 жртава	Кипарски и Грчки: 4.500–6.000 погинулих и рањених 2.000–3.000 несталих

У јулу 1974. турске снаге су напале и заузеле 3% острва, пре прекида ватре. У међувремену је војна хунта у Грчкој оборена и замењена демократском владом. У августу 1974. даље турско напредовање је резултовало освајањем око 40% острва. Линија раздвајања након примирја августа 1974. постала је тампон зона Организације уједињених нација на Кипру и обично се назива Зеленом линијом.

Више од четвртине становништва Кипра је протерано из окупираног северног дела острва, где су Грци чинили око 80% становништва. Годину дана касније, око 60.000 кипарских Турака је побегло са југа на север острва. Турска инвазија се окончала поделом Кипра дуж Зелене линије која и данас дели Кипар. Турска Република Северни Кипар је 1983. прогласила независност, али њену независност признаје једино Турска.