Ekscentricitet Orbite

Govori nam koliko putanja nekog nebeskog tela odstupa od kružne. Što je ekscentricitet veći putanja nebeskog tela je izduženija. Uglavnom se obeležava malim slovom e.

Vrste ekscentriciteta[уреди] Ako objekat ima ekscentricitet nula (e = 0) onda on ima kružnu putanju. Ovakav slučaj je idealizovan i ne postoji u prirodi.

Ako je ekscentricitet putanje između nule i jedan (0 < e < 1) putanja je eliptična. Ako je neko telo gravitaciono vezano za neko drugo ( Zemlja je gravitaciono vezana za Sunce) imaće eliptičnu putanju oko centra mase sistema.

Ako je ekscentricitet jednak jedinici (e = 1) putanja je parabolična. Ovaj slučaj je takođe idealizovan. Ipak, ima dosta tela koja imaju eliptičnu putanju sa velikim ekscentricitetom koji teži jedinici, pa se može reći da je njihova putanja parabolična. Recimo, dugoperiodične komete najčešće imaju ekcentricitete e > 0.95.

Objekti sa putanjom ekscentriciteta iznad jedinice (e > 1) imaju hiperboličnu putanju. Odnosno taj objekat nije gravitaciono vezan za sistem u odnosu na koji ima hiperboličnu putanju. Recimo, ako bi neko telo proletelo pored Zemlje velikom brzinom, dovoljnom da ga Zemlja ne zarobi u svoju orbitu, ono će imati hiperboličnu orbitu u odnosu na Zemlju (a ako pripada Sunčevom sistemu, imaće eliptičnu putanju u odnosu na Sunce)

• ekscentricitet na scienceworld.wolfram.com
• Orbitalne simulacije (2003) Arhivirano 2006-02-10 na Wayback Machine-u