Bedem

Za ostala značenja, vidi Bedem (razvrstavanje).

Bili su praktično neprobojni zbog čega su se napadači najčešće okretali pokušajima da osvoje kapije.

Bedeme su činili zidovi na čijim su se ravnim vrhovima nalazili grudobrani okrenuti ka spolja iza kojih se nalazila staza za posadu.

Grudobran

Grudobrani su pružali zaštitu braniocima od strela i omogućavali su im lakši napad na protivnika.

• Grudobrani su bili široki 45 cm, a činili su ih naizmenično poređani niži (dužine 45 cm, visine 55 cm) i viši (dužine 155 cm, visine 165cm) delovi. Viši delovi su često u sebi imali male proreze (tzv. puškarnice) koje su služile za izviđanje i ispaljivanje raznih projektila (strela, kasnije metaka) na protivnike.
• Staze iza grudobrana bile su široke 150 cm,a često i šire. Ka unutrašnjosti obično nije bilo nikakve ograde, ali nije bio redak niski zid ili čak drvena ograda.

Zid

• Zidovi su bili visoki tri i više spratova, dok im je širina bila preko 2 m. Njihova visina zavisila je od visine sprata u kulama koje su povezivali i njihov vrh se poklapao sa podom četvrtog sprata kule. Obično je visina sprata u kulama bila 190 cm.

Tuneli

Često su napadači kopali tunele do temelja bedema da bi ih urušili i otvorili prolaz u unutrašnjost.

Bombardovanje

Tokom opsada korišćene su razne sprave (katapulti, trebušeti, kasnije topovi) koje su ispaljivale projektile (kamene blokove, kasnije đulad) sa ciljem da poruše bedeme i time otvore prolaz.

Lestve

Prilikom juriša na bedeme korišćene su i lestve koje su prislanjane uz njih da bi se vojska popela na bedeme i prodrla u utvrdu.

• Veliki kineski zid
• Veliki gorganski zid
• Dvostruki bedemi Teodosija II
• Hadrijanov zid
• Mažino linija
• Berlinski zid

U srednjem veku nije postojao nikakav građevinski standard zbog čega je nemoguće pričati o standardnim dimenzijama, ali su ovde izneti neki najčešći podaci. Nikakva retkost nisu dimenzije koje skroz odudaraju od onih koje su ovde iznete.

 

Bedem na Wikimedijinoj ostavi