Batrahomiomahija

Pisana je u stilu homerskog epa, i premda je u antici ponekad i bila pripisivana Homeru, tačno vreme njenog nastanka teško je utvrditi, pa se pretpostavke kreću u rasponu od 5. veka pne. do aleksandrijskog razdoblja. Prema Plutarhu i Sudi, pesmu je napisao Pigret iz Halikarnasa, brat (ili sin) Artemizije, karijske kraljice i saveznice Kserksa I. No neki moderni filolozi pesmu su pripisivali nepoznatom autoru iz doba Aleksandra Velikog.

Zaplet pesme poznat je iz jedne Ezopove basne: miša Psiharpaga (Ψιχάρπαξ = Mrvokradica) pozove žabac Fizignat (Φυσίγναθος = Obrazonaduvenko), sin Pelejev, da ga uzjaše na leđima i tako poseti njegovo močvarno kraljevstvo. No kad je iznenada ugledao vodenu zmiju, žabac poskoči i slučajno zbaci s leđa miša, koji se tako utopi. Taj je događaj video drugi miš te usledi jednodnevni boj homerskih dimenzija između miševa i žaba, u kome izgleda da pobeđuju miševi. Na Ateninu molbu interveniše Zevs; pošto nije uspeo s munjama, šalje rakove da prekinu sukob.

Svečani uvod, skupština bogova i njihova intervencija, stil i epski patos daju pesmi karakter parodije junačkog speva.

Batrahomiomahija je još od antike predstavljala izvor inspiracije i podražavanja: u vizantijskoj književnosti, na primer, taj je ep parodirao Teodor Prodrom. U moderno doba podražavali su je Teofilo Folengo, koji je napisao Moskeidu (= "Ep o komarcima"), i Lope de Vega, autor jedne Mačkomahije. Svojim duhom uticala je na tragikomičnu poemu Aleksandra Popea Silovana kovrča (The Rape of the Lock), kao i na Silovanu kantu (La secchia rapita) Alessandra Tassonija.

• Parodija
• Hegemon
• Margit