Удвојувањето, а поретко редупликација, во лингвистиката е морфолошки процес каде коренот на зборот, целосно или со мали промени, се удвојува за да се постигнат одредени граматички функции.
Удвојувањето се користи како формообразување за да се постигнат граматички функции, како на пример множина, интензитет и слично. Покрај тоа, удвојувањето се користи и за зборообразување за да се создадат нови зборови од некои постоечки. Удвојувањето не постои во македонскиот јазик, освен за некои стилски изрази.
Афикси |
---|
претставка |
наставка |
циркумфикс |
дуплификс |
инфикс |
меѓуфикс |
трансфикс |
симулфикс |
супрафикс |
дисфикс |
Фонолошки, удвојувањето се опишува на еден од двата начина: (1) удвојување на „сегменти“ (секвенци на согласки или самогласки) или (2) удвојување на прозодиски единици (слогови). Покрај фонолошки, удвојувањето може да се опише на морфолошко ниво, како удвојување на јазични составни елементи (зборови, корени, и сл.). Овој процес е теоретски интересен бидејќи вклучува однос меѓу фонологијата и морфологијата.
Како основа при удвојувањето се зема зборот кој треба да биде копиран. Резултатот од копирањето се нарекува удвоен елемент. При удвојувањето удвоениот елемент често се удвојува само еднаш. Сепак, во некои јазици, удвојувањето може да се одвива повеќепати, што може да доведе од тројна форма, а тој процес се нарекува трипликација. Пингелапскиот јазик, океански јазик, има и удвојување и трипликација.
основна форма | удвојување | трипликација |
---|---|---|
kɔul 'пее' | kɔukɔul 'пеење' | kɔukɔukɔul 'сè уште пее' |
mejr 'спие' | mejmejr 'спиење' | mejmejmejr 'сè уште спие' |
(Rehg 1981)
Трипликацијата се случува и кај други јазици, на пример евејски, шипибо, тви, мокилски јазик и мин нан. Понекогаш геминацијата (удвојување на согласки или самогласки) се смета за еден вид удвојување.
Целосното удвојување вклучува удвојување на целиот збор. На пример, камскиот добива реципрочни форми од повратни заменки со целосно удвојување:
[ɡin] | 'ние (самите ние)' | → | [ɡinɡin] | 'ние (на) нам' | (ɡin-ɡin) | |||
[jaː] | 'тие самите' | → | [jaːjaː] | 'тие (на) ним' | (jaː-jaː) | (Watters 2002) |
Делумното удвојување вклучува удвојување на само дел од зборот. На пример, маршалскиот јазик создава значење од типот на „сакаш нешто“ со удбојување на последната серија на „согласка-самогласка-согласка“ од основата:
kagir | 'каиш' | → | kagirgir | 'да носиш каиш' | (kagir-gir) | |||
takin | 'чорапи' | → | takinkin | 'да носиш чорапи' | (takin-kin) | (Moravsik 1978) |
Удвоениот дел може да биде поставен на почетна, средна или крајна позиција.
Пример за почетна позиција:
[ɸuɾab] | 'попладне' | → | [ɸuɸuɾab] | 'доцна попладне' | (ɸu-ɸuɾab) | |||
[ŋaŋaj] | 'долго време' | → | [ŋaŋaŋaj] | 'долго време (во години)' | (ŋa-ŋaŋaj) | (Healey 1960) |
Пример за крајно удвојување:
[hãska] | 'висок (ед.)' | → | [hãskaska] | 'висок (мн.)' | (hãska-ska) | |||
[waʃte] | 'добар (ед.)' | → | [waʃteʃte] | 'добар (мн.)' | (waʃte-ʃte) | (Shaw 1980, Marantz 1982, Albright 2002) |
Пример за средна позиција':
savali | 'оди' (ед.) | → | savavali | 'одат' (мн.) | (sa-va-vali) | |||
alofa | 'сака' (ед.) | → | alolofa | 'сакаат' (мн.) | (a-lo-lofa) | (Moravcsik 1978, Broselow and McCarthy 1984) | ||
le tamaloa | 'мажот' (ед.) | → | tamaloloa | 'мажите' (мн.) | (tama-lo-loa) |
Видете удвојување (морфологија) во Викиречник, слободниот речник. |
Оваа статија од областа на лингвистиката е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |
This article uses material from the Wikipedia Македонски article Удвојување (морфологија), which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Содржината е достапна под CC BY-SA 4.0 освен ако не е поинаку наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Македонски (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.