Десет Божјих заповести је скуп закона које је на Синајској гори, према библијском предању, Бог саопштио Израелцима преко њиховог пророка Мојсија, након преласка преко Црвеног мора и изласка из египатског ропства око 1200.
п. н. е.">1200. п. н. е. Оне су део збирке закона познате под називом Закон (хебр. Тора) или Мојсијев закон.
Научници се не слажу око тога када је и ко написао Десет заповести, а неки савремени научници сугеришу да су Десет заповести вероватно направљене по узору на хетитске и месопотамске законе и уговоре. Према књизи Изласка у Тори, десет заповести је откривено Мојсију на гори Синај и исписано на две камене плоче које се чувају у Ковчегу завета.
Текст Десет Божјих заповести према преводу Вука Стефановића Караџића (Излазак 20:2—17):
Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога.
Немој имати других богова уза ме.
Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу, или доље на земљи, или у води испод земље.
Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим гријехе отачке на синовима до трећега и до четвртога кољена, онијех који мрзе на мене;
А чиним милост на тисућама онијех који ме љубе и чувају заповијести моје.
Не узимај узалуд имена Господа Бога својега; јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд.
Сјећај се дана од одмора да га светкујеш.
Шест дана ради, и свршуј све послове своје.
А седми је дан одмор Господу Богу твојему; тада немој радити ниједнога посла, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим.
Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и што је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га.
Поштуј оца својега и матер своју, да ти се продуље дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој.
Не убиј.
Не чини прељубе.
Не кради.
Не свједочи лажно на ближњега својега.
Не пожели куће ближњега својега, не пожели жене ближњега својега, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твојега.
Текст Десет Божјих заповести према преводу Вука Стефановића Караџића (Поновљени закон 5:6—21):
Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога.
Немој имати богова других до мене.
Не гради себи лика резанога, нити какве слике од твари које су горе на небу или које су доље на земљи или које су у води испод земље.
Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који на синовима походим безакоња отаца њиховијех до трећега и до четвртога кољена, онијех који мрзе на ме,
А чиним милост на тисућама онијех који ме љубе и чувају заповијести моје.
Не узимај узалуд имена Господа Бога својега, јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд.
Држи дан од одмора и светкуј га, као што ти је заповједио Господ Бог твој.
Шест дана ради, и свршуј све послове своје.
А седми је дан одмор Господу Богу твојему; немој радити никакога посла ни ти ни син твој ни кћи твоја ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти.
И памти да си био роб у земљи Мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крјепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповједио да светкујеш дан од одмора.
Поштуј оца својега и матер своју, као што ти је заповједио Господ Бог твој, да би се продуљили дани твоји и да би ти добро било на земљи, коју ти даје Господ Бог твој.
Не убиј.
Не чини прељубе.
Не кради.
Не свједочи лажно на ближњега својега.
Не пожели жене ближњега својега, не пожели куће ближњега својега, ни њиве његове, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твојега.
Десет заповести до данас чине темељ јеврејске и хришћанске вере.
Будући да у хебрејском тексту не постоји нумерација ни нека друга јасна подела заповести, те није лако одредити њихов број, до традиционалног броја од десет заповести у различитим се предајама долази на различите начине. Особито је та разноликост присутна међу разним хришћанским заједницама.
Сажети, али другачије распоређени текст заповести, доноси и Православна црква:
Уместо израза „недјеља“ има израз „дан одмора“, што је у ствари превод хебрејске речи шабат. Православна црква, иако задржава забрану израде ликова, ипак поштује иконе, али не држи да у њима станује божанство.
Варијанта која се налази у католичком катихизису, али и код неких других цркава, доноси другачији, сажети, текст. У том се тексту уместо спомена „суботе“ спомиње „дан Господњи“. За заповест која помиње забрану израђивања ликова Католичка црква држи да је садржана у првој заповести (према њеном науку, ликови се не штују као да су Бог или сами свеци, него само као подсећање на њих, док се забрана из Десет заповести односи на уверење да божанство пребива у израђеном лику). Ове Цркве такође имају последње две које су садржане у последњој заповести, према горњем тексту. Тако овај текст Десет заповести гласи:
Многе хришћанске религије користе исти текст Десет Божјих заповести који користи Православна црква (друга књига Мојсијева - двадесета глава и пета књига Мојсијева - пета глава). Овамо спадају протестанти (англиканци, лутерани, калвинисти, методисти), еванђеоске цркве (баптисти и пентакостална црква) и анабаптисти (назарени и други). Када користе скраћени текст, то је такође исти текст који користи Православна црква:
Ниједна од ових религија, осим адвентиста, не практикује суботу као дан одмора. Као разлог за то наводе Свето Писмо јер стоји записано да су се апостоли и њихови следбеници окупљали баш у недељу иако су сви одреда били Јевреји.
Међу протестантима и међу еванђеоским хришћанима постоји већи број свештеника и теолога који сматрају да хришћани више нису под Мојсијевим законом, па да самим тиме ни Десет Божјих заповести за њих нису битне. Насупрот томе, други истичу да су сви делови Мојсијевог закона обавезни за хришћане, укључујући ту и прописе Треће књиге Мојсијеве о каменовању преступника, те прогону и убијању пагана и јеретика. Трећа група верује да је Христос склопио нови савез са својим следбеницима, али да је при томе јасно одредио шта се од старог савеза мења а шта се не мења.
Адвентисти практикују суботу као дан одмора. Они сами себе убрајају у хришћане али не у еванђеоске хришћане нити у анабаптисте иако проповедају еванђеље Исуса Христа. Већина других хришћана прихвата адвентисте као хришћане. Што се тиче Десет Божјих заповести разлика између адвентиста и Православне цркве је у томе који је дан у седмици прихваћен као дан одмора. Осим тога адвентисти сматрају држање било каквих икона идолопоклонством.
Према неким изворима (укључујући ту и чланке на Википедији) постоје и баптисти седмог дана који практикују суботу као дан одмора. Сви баптисти које питате о таквој религији кажу да им није позната.
Јеховини сведоци дуго година нису себе убрајали у хришћане. Данас истичу да су и они хришћани. Остали хришћани им то оспоравају зато што Јеховини сведоци тврде да Христос није Бог него анђео.
Њихов текст Десет Божјих заповести је исти као код Православне цркве. Не славе суботу.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Десет Божјих заповести, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.