Rajske Ptice

Stanište većine vrsta je istočna Indonezija, Papua Nova Gvineja, i istočna Australija. Familija ima 42 vrste u 15 rodova. Članovi ove familije su verovatno najbolje poznati po perju mužjaka kod polno dimorfnih vrsta (što je slučaj sa većinom vrsta), a posebno po veoma izduženim i složenom perju koje se pruža od kljuna, krila, repa ili glave. Njihovi habitati su najvećim delom ograničeni na guste kišne šume. U ishrani svih vrsta dominira voće i u manjoj meri zglavkari. Rajske ptice imaju mnoštvo sistema parenja, koji rangiraju od monogamije do lek-tipa poligamije.

Rajska ptica
Rađijeva rajska ptica (Paradisaea raggiana)
Status ugroženosti
CITES Appendix II (CITES)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Passeriformes
Natporodica:	Corvoidea
Porodica:	Paradisaeidae Vigors, 1825
Rodovi
15 rodova, 42 vrste

Brojne vrste su ugrožene usled lova i gubitka staništa.

One žive u tropskim kišnim šumama Australije, na nekim Molučkim ostrvima, a pre svega na Novoj Gvineji. Zahvaljujući tome, Novu Gvineja se često naziva još i „Ostrvom rajskih ptica”. Na grbu Papue Nove Gvineje je rajska ptica.

Kad se vidi prekrasno perje ovih ptica, a uz to još i njihovo ponašanje u vreme parenja, lako je razumeti zašto su ove ptice dobile svoje ime rajskih ptica. Pri tome, posebno mužjaci padaju u oči svojim ekstremno šarenim perjem i njegovim širenjem u vreme udvaranja. Verojatno nema boje koja se ne pojavljuje kod bar neke vrste ovih ptica (samo na Novoj Gvineji žive 43 poznate vrste, uz određenu verovatnoću da, zbog teškog pristupa dolinama u brdima i planinama ovog ostrva, još postoji poneka vrsta koja je nauci nepoznata). Pri tome, ženke su zbog polnog dimorfizma često manje upadljive od mužjaka, ali ne uvek. Ima i vrsta kod kojih nema polnog dimorfizma.

Ove ptice su od vrste do vrste različite izgledom, a isto tako im je vrlo različito i ponašanje u vreme parenja. Neke vrste organizuju prava takmičenja mužjaka za naklonost ženki. Više mužjaka se okupi na određenom mestu na koje izlaze teritorije više ženki, i dozivaju ih glasnim pozivima, a kad neka ženka dođe, šire perje i zabacuju ga iznad glave. Ženka odabire jednog od mužjaka, pari se s njim, i zatim napušta „arenu” i sama se dalje brine o podmlatku. Na taj način dominantni mužjak se može pariti s nizom ženki, dok drugi mužjaci ne dobijaju šansu za parenje.

Neke druge vrste odabiraju za udvaranje vodoravnu granu drveta. Na njoj plešu perjem podignutim u vis kao okovratnik oko glave. Oni to čine pojedinačno, i to na području na kojem živi ženka. Ako ženka odluči da se pari s njim, on nakon toga traži područje na kojem živi druga ženka, i sve se ponavlja. Ovi oblici parenja su razni vidovi poligamije, kad se uspešan mužijak pari istovremeno, odnosno, u istoj sezoni parenja, s više ženki. Međutim, to nije pravilo za sve vrste. Postoje i takve, koje njeguju monogamne odnose. To znači, da mužjak ostaje uz ženku i nakon parenja, te pomaže u podizanju mladunaca.

Postavlja se neizostavno pitanje zašto se pojedine vrste tako različito ponašaju. Smatra se, da je odgovor verojatno u različitosti prehrambenih potreba među vrstama. Neke vrste se hrane samo sa određenom vrstom voća kojeg nema previše, pa je potrebno dvoje roditelja da nađu i donesu hranu. Druge vrste su se specijalizovale za hranjivije plodove (Muškatni oraščić), a uz to se hrane i insektima koje nije teško pronaći, pa majka može da podigne podmladak sama.

Porodicu Paradisaeidae je uveo (kao Paradiseidae) 1825. godine sa Paradisaea kao tipskim rodom engleski prirodnjak Vilijama Džon Svejnson. Dugi niz godina rajske ptice su tretirane kao blisko povezane sa vrtlaricama. Danas, dok se obe tretiraju kao deo australijske loze Corvida, sada se smatra da su njih dve samo u dalje povezani. Najbliži evolutivni srodnici rajskih ptica su vrana i porodica Corvidae, monarh muvarice Monarchidae i australijske sojke Struthideidae.

Jedna studija iz 2009. koja je ispitivala mitohondrijsku DNK svih vrsta kako bi se ispitali odnosi unutar porodice i njenih najbližih rođaka procenjuje da se porodica pojavila pre 24 miliona godina, što ranije od prethodnih procena. Studija je identifikovala pet klada unutar porodice, i postavila podele između prve klade, koja sadrži monogamne manukode i rajsku vranu, i svih ostalih rajskih ptica, na pre 10 miliona godina. Druga klada uključuje rod Parotia i vrstu Pteridophora alberti. Treća klada privremeno sadrži nekoliko rodova, uključujući Seleucidis, Drepanornis srpastokljunce, Semioptera, Ptiloris i Lophorina, iako su neki od njih upitni. Četvrta klada uključuje Epimachus srpastokljunce, Paradigalla i astrapije. Poslednja klada uključuje rajske ptice Cicinnurus i Paradisaea.

Tačne granice porodice su takođe bile predmet revizije. Tri vrste satinskih ptica (rodovi Cnemophilus i Loboparadisea) tretirane su kao potporodica rajskih ptica, Cnemophilinae. Uprkos razlikama u ustima, morfologiji stopala i navikama gnežđenja, one su ostale u porodici sve dok ih jedna studija iz 2000. godine nije preselila u zasebnu porodicu bliže bobičarkama i dugokljunašicama (Melanocharitidae). Ista studija je otkrila da je Makgregorova rajska ptica zapravo bila član velike porodice australijskih medojeda. Pored ove tri vrste, jedan broj sistematski zagonetnih vrsta i rodova smatra se potencijalnim članovima ove porodice. Dve vrste iz roda Melampitta, takođe iz Nove Gvineje, povezane su sa rajskim pticama, ali njihovi odnosi su i dalje neizvesni, a u skorije vreme se povezuju sa australijskim blatnjacima. Rod Lamprolia sa Fidžija je povezivan sa rajskim pticama mnogo puta od njegovog otkrića, ali nikada nije zvanično dodeljen porodici. Nedavni molekularni dokazi sada stavljaju ovu vrstu u rod Rhipidura.

Filogenija

Filogeniju porodice na nivou roda utvrdili su Martin Irestedt i saradnici.

Rodovi i neke vrste

Dugo godina se smatralo da su rajske ptice srodne sa pripadnicima familije Ptilonorhynchidae. U današnje vreme se obe grupe smatraju delom australazijske loze Corvida, ali provejava mišljenje da su one u dalekom srodstvu. Najbliži evolucioni srodnici rajskih ptica su vrane (Corvidae) i familija sojki, monaški muvolovac Monarchidae i australijski blatognezdac Struthideidae.