Lavandula

Lavanda
	Cvet lavande
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Eudicotidae
Kladus:	Asterids
Red:	Lamiales
Porodica:	Lamiaceae
Potporodica:	Nepetoideae
Pleme:	Ocimeae
Rod:	Lavandula; L.
Tipska vrsta
	Lavandula spica; L.
Sinonimi
	Stoechas Mill.; Fabricia Adans.; Styphonia Medik.; Chaetostachys Benth.; Sabaudia Buscal. & Muschl.; Plectranthus mona lavender; Isinia Rech.f.;

Ovaj rod potiče iz Starog sveta i raste se od Zelenortskih Ostrva i Kanarskih Ostrva, Evrope preko severne i istočne Afrike, Mediterana, jugozapadne Azije, Kine (Plectranthus mona lavender) do jugoistočne Indije. Mnogi članovi ovog roda se ekstenzivno kultiviraju u predelima umerene klime kao ukrasne biljke za baštensku i pejzažnu primenu, za upotrebu kao kulinarsko bilje, i isto tako komercijalno za ekstrakciju eteričnih ulja. Najšire kultivirana vrsta, Lavandula angustifolia, se često naziva lavanda, i postoji boja koja je nazvana po nijansi cveta ove vrste.

Opis

Ovaj rod obuhvata jednogodišnje ili kratkovećne zeljaste višegodišnje biljke, i grmaste višegodišnje, polužbunaste ili male žbunove. Oblik lista se razlikuje širom roda. Oni su jednostavni kod češće kultiviranih vrsta; kod drugih vrsta oni su pernato nazubljeni, ili perjasti, ponekad višestruko rascepkani i secirani. Kod većine vrsta listovi su pokriveni finim dlačicama ili indumentumom, koji normalno sadrži eterična ulja.

Cvetovi su grupisani u kvrgama, pričvršćeni na šibljikama koje se izdižu iznad lišća, a koje kod pojedinih vrsta mogu da budu razgranate. Neke vrste proizvode obojene listiće u tvornom tkivu. Cvetovi mogu da budu plavi, ljubičasti ili lila kod divljih vrsta, povremeno tamno ljubičasti ili žućkasti. Čašica je cevasta. Krunica je isto tako cevasta, obično sa pet režnjeva (gornja usna je često rascepljena, a donja usna ima dve pukotine).

Lavandino ulje

Ova biljka se komercijalno uzgaja uglavnom radi produkcije eteričnog ulja od lavande. Ono ima antiseptička i antiinflamatorna svojstva, i može se koristiti kao prirodni repelant komaraca. Ovi ekstrakti se isto tako koriste kao mirisi za kupke.

Engleska lavanda (Lavandula angustifolia) daje eterično ulje sa slatkim tonovima, i može se koristiti u balzamima, melemima, parfemima, kozmetici, i topikalnim primenama. Lavandula × intermedia, takođe poznata kao lavandin ili holandska lavanda, daje slično eterično ulje, ali sa visokim nivoima terpena uključujući kamfor, što dodaje oštriji ton mirisima.

Lavandini Lavandula × intermedia su klasa hibrida vrsta L. angustifolia i L. latifolia. Ovi lavandini se široko koriste za komercijalne svrhe, jer su njihovi cvetovi veći nego kod engleske lavande i ove biljke se lakše žanju, mada neki smatraju da je lavandinsko ulje nižeg kvalita nego ulje engleskog lavendera, te da parfemi imau manje slatke tonove.

Istraživanja

Glavni sastojci lavandinog ulja su linalool (26%) i Kariofilen (8%). Ovo eterično ulje se koristilo u bolnicama tokom Prvog svetskog rata.

Lavandino ulje se izučava radi njegove moguće primene u olakšavanju anksioznosti i poremećaja sna. Znatna klinička istraživanja generalno nisu bila sprovedena, tako da se ne može izvesti zaključak o korisnosti lavandinog ulja u tretmanu anksioznosti.

Herbalizam

Nemački naučni odbor za tradicionalnu medicinu, Komisija E, izvestio je o upotrebi cveta lavande u travarskoj praksi, uključujući njegovu primenu za noćni nemir ili nesanicu, gastrokardijalni sindrom, intestinalnu nelagodnost, i kardiovaskularne bolesti, između ostalih.

Zdravstvene mere

Američki Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) navode da se lavanda smatra verovatno bezbednim u prehrambenim količinama i da je verovatno bezbedna u medicinskim količinama. NIH ne preporučuje upotrebu lavande tokom trudnoće ili dojenja, zbog nedovoljnog poznavanja efekata. Oni preporučuju oprez pri upotrebi lavandinog ulja na dečacima zbog mogućeg hormonskog učinka, što može da dovede do ginekomastije, i navode da lavanda može da uzrokuje iritaciju kože i da bude otrovna ako se konzumira putem usta.

Jedan pregled iz 2005. godine o lavandinom ulju navodi: „Lavanda se tradicionalno smatrala 'bezbednim' uljem i, mada je nedavno objavljeno da su lavandino ulje, i njegov glavni konstituent linalil acetat, toksični za ćelije ljudske kože in vitro, kontaktni dermatitis uzrokvan lavandinim uljem se veoma retko javlja.” Postoje dva izveštaja sa ukupno šest slučajeva ginekomastije kod prepubertetskih dečaka koji su bili topikalno izloženi lavandinom eteričnom ulju.

Jedna studija iz 2007. godine je ispitala odnos između raznih mirisa i fotosenzitivnosti. Oni navode da je poznato da lavanda „izaziva kožne fototoksične reakcije”, ali da ne indukuje fotohemolizu.

Taksonomska tabela

Sledeća tabela je bazirana na klasifikaciji Apsona i Andrusa, 2004.

I. Podrod Lavendula Upson & S.Andrews subgen. nov.

i. Sekcija Lavandula (3 vrste)

Lavandula angustifolia Mill.

subsp. angustifolia iz Katalonije i Pirineja.

subsp. pyrenaica iz jugoistočne Francuske i susednih oblasti Italije.

Lavandula latifolia Medik – poreklom iz središnje i istočne Španije, južne Francuske, severne Italije.
Lavandula lanata Boiss. – poreklom iz južne Španije.

Hibridi

Lavandula × chaytorae Upson & S. Andrews nothosp. nov. (L. angustifolia subsp. angustifolia × L. lanata )
Lavandula × intermedia Emeric ex Loisel. (L. angustifolia subsp. angustifolia × L. latifolia )

ii. Section Dentatae Suarez-Cerv. & Seoane-Camba (1 vrsta)

Lavandula dentata L. iz istočne Španije, severnog Alžira i Maroka, jugozapadnog Maroka.

var. dentata (rosea, albiflora), candicans (persicina) [Batt.]

iii. Section Stoechas Ging. (3 vrste)

Lavandula stoechas L.

subsp. stoechas pretežno iz obalskih područja istočne Španije, južne Francuske, zapadne Italije, Grčke, Bugarske, Mediteranske Turske, Levantske obale i većine mediteranskih ostrva.

subspp. luisieri poreklom iz obalske i unutrašnje Portugalije i susedne Španije.

Lavandula pedunculata Mill.(Cav.)

subsp. pedunculata – Španija i Portugalija.

subsp. cariensis – iz zapadne Turske i južne Bugarske.

subsp. atlantica – iz planinskog Maroka.

subsp. lusitanica – južna Portugalija i jugozapadna Španija.

subsp. sampaiana – iz Portugalije i jugozapadne Španije.

Lavandula viridis L'Her. – poreklom iz jugozapadne Španije, južne Portugalije, a verovatno i iz Madeire.

Intersekcioni hibridi (Dentatae i Lavendula)

Lavandula × heterophylla Viv. (L. dentata × L. latifolia )
Lavandula × allardii
Lavandula × ginginsii Upson & S. Andrews nothosp. nov. (L. dentata × L. lanata )

II. Podrod Fabricia (Adams.) Upson & S. Andrews, comb.nov.

iv. Section Pterostoechas Ging. (16 vrsta)

Lavandula multifida L. – potiče iz širokog opsega, uključujući Maroko, južnu Portugaliju i Španiju, severni Alžir, Tunis, Tripolitaniju, Kalabriju i Siciliju, sa izolovanom populacijom u dolini Nila.
Lavandula canariensis Mill., sa Kanarskih ostrva

subsp. palmensis – sa La Palme.

subsp. hierrensis – sa Jera.

subsp. canariensis – sa Tenerifa.

subsp. canariae – sa Gran Kanarije.

subsp. fuerteventurae – sa Fuerteventure.

subsp. gomerensis – sa Gomere.

subsp. lancerottensis – sa Lanzarota.

Lavandula minutolii Bolle – Kanarska Ostrva

subsp. minutolii

subsp. tenuipinna

Lavandula bramwellii Upson & S. Andrews – sa Gran Kanarije.
Lavandula pinnata L. – sa Kanarskih Ostrva i Madeire.
Lavandula buchii Webb & Berthel. – Tenerife.
Lavandula rotundifolia Benth. – Zelenortska Ostrva.
Lavandula maroccana Murb. – Atlas planine Maroka.
Lavandula tenuisecta Coss. ex Ball – Atlas planine Maroka.
Lavandula rejdalii Upson & Jury – Moroko.
Lavandula mairei Humbert – Moroko.
Lavandula coronopifoliaPoir. – ima široku distribuciju, od Zelenortskih Ostrva širom Severne Afrike, severoistoka tropske Afrike, Arabije do istočnog Irana.
Lavandula saharica Upson & Jury – južni Alžir i obližnji regioni.
Lavandula antineae Maire – region centralne Sahare.

podvrsta antinae

podvrsta marrana

podvrsta tibestica

Lavandula pubescens Decne. – iz Egipta i Eritreje, Sinajskog poluostrva, Izraela i Palestine, Jordana, zapadnog Arabijskog poluostrva do Jemena.
Lavandula citriodora A.G. Mill. – jugozapadno Arabijsko poluostrvo.

Hibridi

Lavandula × christiana Gattef. & Maire (L. pinnata × L. canariensis)

v. Sekcija Subnudae Chaytor (10 vrsta)

Lavandula subnuda Benth. – sa planina Omana i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Lavandula macra Baker – južno Arapsko poluostrvo i severna Somalija.
Lavandula dhofarensis A.G. Mill. – iz Dofara u južnom Omanu.

podvrsta dhofarensis

podvrsta ayunensis

Lavandula samhanensis Upson & S. Andrews sp. nov. – Dofar, Oman.
Lavandula setifera T. Anderson – iz priobalskih regiona Jemena i Somalije.
Lavandula qishnensis Upson & S. Andrews sp. nov. – južni Jemen.
Lavandula nimmoi Benth. – sa Sokotre.
Lavandula galgalloensis A.G. Mill. – severna Somalija.
Lavandula aristibracteata A.G. Mill. – severna Somalija.
Lavandula somaliensis Chaytor – severna Somalija.

vi. Sekcija Chaetostachys Benth. (2 vrste)

Lavandula bipinnata (Roth) Kuntze – sa visoravni Dekan i centralne severne Indije.
Lavandula gibsonii J. Graham – Zapadni Gati, Indija.

vii. Sekcija Hasikenses Upson & S. Andrews, sect. nov. (2 vrste)

Lavandula hasikensis A.G. Mill. – Oman.
Lavandula sublepidota Rech. f. – Far, u južnom Iranu.

III. Podrod Sabaudia (Buscal. & Muschl.) Upson & S. Andrews, comb. et stat. nov.

viii. Sekcija Sabaudia (Buscal. & Muschl.) Upson & S. Andrews, comb. et stat. nov. (2 vrste)

Lavandula atriplicifolia Benth. – zapadno Arabijsko polustrvo, Egipat.
Lavandula erythraeae (Chiov.) Cufod. – iz Eritreje.

Galerija

Cvet lavande
Cvet kultiviranog lavendera; Lavandula stoechas
Lavandska bašta u Indiji
Polje lavande u Francuskoj
Polje lavande u Engleskoj
Lavanda i medonosna pčela, Francuska
Lavandula
Lavandula
Lavandula
Lavandula
Lavandula
Lavandula
Lavandula

Reference

Spoljašnje veze

Lavandula на сајту Curlie

This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Lavandula, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.