16. Јануар: датум

јануар је шеснаести дан у години у Грегоријанском календару. 349 дана (350 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

• 27. п. н. е. — Римски Сенат је доделио назив августа Гају Октавијану када је овај постао први римски император.
• 929 — Кордопски емир Абдурахман III се прогласио за калифа, основавши тако Кордопски калифат.
• 1547 — Иван IV Грозни је крунисан у Москви за првог руског цара.
• 1778 — Француска је признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе.
• 1780 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила шпанску флоту у бици код рта Свети Винсент.
• 1864 — Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У Другом шлезвичком рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије.
• 1908 — У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“.
• 1920 — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).
• 1920 — У Лондону одржана прва седница Друштва народа.
• 1945 — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.
• 1969 — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968.
• 1969 — Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље.
• 1979 — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.
• 1987 — Генерални секретар Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг.
• 1991 — САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду.
• 1993 — У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду.
• 1996 — Заменик премијера Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку.
• 1998 — У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара.
• 2000 — За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председник-социјалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом.
• 2001 — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа.
• 2002 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал Каида“ и остатака талибана у Авганистану и ван те земље.
• 2018 — У атентату који се десио у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић, бивши државни секретар за Косово и Метохију.
• 2021 — Тероризам: У инциденту који се догодио у Авганистану, најмање два припадника безбедносних снага отворила су ватру и убила 12 колега у провинцији Херат на западу земље.

• 1831 — Јован Ристић, српски политичар, дипломата и историчар. (прем. 1899)
• 1848 — Љубомир Ковачевић, српски историчар и политичар. (прем. 1918)
• 1877 — Кристо Доминковић, српски публициста, новинар, писац. (прем. 1946)
• 1901 — Фулгенсио Батиста, кубански политичар, председник Кубе у два наврата (1940—1944 и 1952—1959). (прем. 1973)
• 1906 — Дајана Винјард, енглеска глумица. (прем. 1964)
• 1907 — Александер Нокс, канадски глумац и писац. (прем. 1995)
• 1908 — Етел Мерман, америчка глумица и певачица. (прем. 1984)
• 1909 — Клемент Гринберг, амерички критичар ликовне уметности. (прем. 1994)
• 1911 — Роже Лапебје, француски бициклиста. (прем. 1996)
• 1924 — Александар Тишма, српски књижевник. (прем. 2003)
• 1932 — Дајан Фоси, америчка зоолошкиња и заштитница планинских горила. (прем. 1985)
• 1940 — Лепа Лукић, српска певачица.
• 1946 — Кабир Беди, индијски глумац.
• 1948 — Џон Карпентер, амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор.
• 1949 — Снежана Зорић, српска кошаркашица.
• 1949 — Вера Ивковић, српска певачица. (прем. 2012)
• 1949 — Керолајн Манро, енглеска глумица и модел.
• 1957 — Митар Мирић, српски певач.
• 1959 — Шаде, енглеско-нигеријска музичарка и глумица.
• 1961 — Хари Варешановић, босанскохерцеговачки музичар.
• 1962 — Златко Портнер, српски рукометаш. (прем. 2020)
• 1965 — Гоца Божиновска, српска певачица.
• 1971 — Серђи Бругера, шпански тенисер.
• 1974 — Кејт Мос, енглески модел.
• 1978 — Бранислав Трифуновић, српски глумац и продуцент.
• 1979 — Алија, америчка музичарка, глумица и модел. (прем. 2001)
• 1984 — Пјер Боја, камерунски фудбалер.
• 1985 — Пабло Забалета, аргентински фудбалер.
• 1990 — Марио Делаш, хрватски кошаркаш.
• 1991 — Немања Р. Милетић, српски фудбалер.
• 1993 — Саша Аврамовић, српски кошаркаш.

• 1387 — Јелисавета Котроманић, кћерка босанског бана Стефана II. (рођ. 1340)
• 1794 — Едвард Гибон, енглески историчар. (рођ. 1737)
• 1927 — Јован Цвијић, српски географ, председник Српске краљевске академије. (рођ. 1865)
• 1942 — Карол Ломбард америчка глумица. (рођ. 1908)
• 1957 — Артуро Тосканини, италијански диригент. (рођ. 1867)
• 1962 — Иван Мештровић је био хрватски и југословенски вајар и архитекта. (рођ. 1883)
• 1988 — Андрија Артуковић је био хрватски, усташки политичар, осуђен за ратне злочине 1986. године, почињене против цивилног становништва у време Другог светског рата у (НДХ). (рођ. 1899)
• 2000 — Никола Граовац, сликар. (рођ. 1907)
• 2001 — Сергеј Крајгер, словеначки и југословенски политичар. (рођ. 1914)
• 2004 — Урош Мартиновић, архитекта, професор и декан Архитектонског факултета у Београду. (рођ. 1918)
• 2009 — Богдан Тирнанић, новинар, публициста и филмски критичар. (рођ. 1941)
• 2018 — Оливер Ивановић, српски политичар и бивши државни секретар за Косово и Метохију. (рођ. 1953)

• Српска православна црква слави:
  • Пророка Малахију
  • Светог мученика Гордију
  • Свету Геновеву - заштитницу града Париза
  • Светог Петра Заставника