12. Април: датум

април (12.04) је 102. дан у години по грегоријанском календару (103. у преступној години). До краја године има још 263 дана.

• 238 — Гордијан II је поражен и убијен у бици код Картагине од нумидијске војске одане Максимину Трачанину.
• 467 — Антемије постаје нови западноримски цар.
• 1204 — Крсташи у Четвртом крсташком рату освојили Цариград.
• 1782 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила француску флоту под командом грофа де Граса у бици код Ле Сента у Западним Индијама.
• 1861 — Нападом снага Конфедерације на тврђаву Самтер у Јужној Каролини почео Амерички грађански рат.
• 1877 — Велика Британија анектирала бурску јужноафричку републику Трансвал.
• 1890 — Почело је уређивање београдске Ботаничке баште на Палилули.
• 1911 — Први непрекидни лет на релацији Лондон-Париз трајао је три сата и 56 минута.
• 1938 — У САД је донет први закон којим се захтева лекарско уверење приликом добијања дозволе за ступање у брак.
• 1941 — Немачке трупе у Другом светском рату ушле у Београд.
• 1945 — Југословенска армија је пробила Сремски фронт и отпочела борбе за завршно ослобођење Југославије.
• 1945 — Хари Труман је положио заклетву као 33. председник САД након смрти Френклина Рузвелта.
• 1946 — Сирија стиче независност од Француске.
• 1954 — Били Хели снима хит „Rock Around the Clock“.
• 1961 — Јуриј Гагарин, совјетски космонаут, постаје први човек који је Земљу облетео у космичком броду - сателиту Восток-1.
• 1961 — Реј Чарлс добија четири награде „Греми“.
• 1963 — У Уједињеном Краљевству објављен је албум Битлса „From Me to You“.
• 1966 — Бомбардери Америчког ратног ваздухопловства извели прве ваздушне нападе на Северни Вијетнам у Вијетнамском рату.
• 1970 — Православна црква у Америци добија аутокефалност од руског патријарха Алексија I.
• 1970 — Совјетска подморница К-8, која је носила четири нуклеарне бојеве главе, је потонула у Бискајском заливу четири дана након пожара на броду.
• 1980 — У војном удару под вођством наредника Семјуела Доа убијен председник Либерије Вилијам Толберт. Доу је потом суспендовао Устав, прогласио се председником и наредио стрељање 13 представника бившег режима.
• 1980 — Олимпијски комитет САД прогласио је бојкот Олимпијских игара у Москви.
• 1980 — Тери Фокс је у Сент Џонсу започео свој Маратон наде.
• 1981 — Свемирски шатл Колумбија је лансиран на своју прву мисију.
• 1985 — Прва синхронизација Ђердапа II
• 1987 — Совјетски космонаути Александар Лавејкин и Јуриј Романенко "шетајући" космосом успешно повезали космички модул са орбиталном станицом "Мир".
• 1992 —
  • Извођењем представе „Трамвај звани жеља“, отворен је Ethel Barrymore theater на Бродвеју.
  • Забележен је други по реду најнижи резултат утакмица NBA лиге (Detroit Piston-NY Knicks: 72:61).
  • Отворен је европски Дизниленд Париз у Marne-la-Vallee, у Француској.
• 1993 — Током контроле зоне забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине француски авион Мираж срушио се у Јадранско море.
• 1997 — Бивши албански краљ Лека I вратио се у земљу после 58 година изгнанства.
• 1999 — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло 55 путника и више десетина повређено.
• 2001 —
  • У месту Лоран, у Француској, деактивирана бомба из Другог светског рата, тешка 250 kg. Бомба нађена у центру града на градилишту једне дворане, између градске скупштине и стадиона.
  • После интервенције председника САД Џорџа Буша, Кина пристала да, после 11 дана, ослободи 24 члана посаде шпијунског авиона САД.
• 2002 — Председник Венецуеле Уго Чавез поднео оставку под притиском официра, после жестоких сукоба својих присталица и противника у којима је погинуло најмање 17 људи. У року од 48 сати Чавес декретом враћен на место председника.

• 1823 — Александар Островски, руски писац и драматург. (прем. 1886)
• 1871 — Јоанис Метаксас, грчки генерал и политичар. (прем. 1941)
• 1881 — Рудолф Рамек, аустријски политичар, 7. канцелар Аустрије. (прем. 1941)
• 1928 — Харди Кригер, немачки глумац. (прем. 2022)
• 1933 — Монсерат Кабаље, шпанска оперска певачица. (прем. 2018)
• 1941 — Боби Мур, енглески фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1993)
• 1946 — Ед О’Нил, амерички глумац и комичар.
• 1947 — Том Кленси, амерички писац. (прем. 2013)
• 1947 — Дејвид Летерман, амерички ТВ водитељ и комичар.
• 1947 — Вејн Нортроп, амерички глумац.
• 1948 — Марчело Липи, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
• 1948 — Јошка Фишер, немачки политичар.
• 1951 — Том Нунан, амерички глумац.
• 1956 — Енди Гарсија, амерички глумац и редитељ.
• 1956 — Рајко Којић, српски музичар, најпознатији као гитариста групе Рибља чорба. (прем. 1997)
• 1959 — Небојша Зубовић, српски глумац. (прем. 2010)
• 1961 — Лиса Џерард, аустралијска музичарка и композиторка, најпознатија као чланица групе Dead Can Dance.
• 1962 — Карлос Саинз, шпански рели возач.
• 1965 — Ким Боднија, дански глумац, сценариста и редитељ.
• 1971 — Драган Вукчевић, црногорски кошаркаш.
• 1971 — Шанен Доерти, америчка глумица, продуценткиња и редитељка.
• 1973 — Кристијан Панучи, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
• 1974 — Силвињо, бразилски фудбалер.
• 1976 — Бред Милер, амерички кошаркаш.
• 1979 — Клер Дејнс, америчка глумица.
• 1979 — Матеја Кежман, српски фудбалер.
• 1979 — Џенифер Морисон, америчка глумица, продуценткиња, редитељка и модел.
• 1983 — Јелена Докић, српска тенисерка.
• 1983 — Девин Смит, амерички кошаркаш.
• 1985 — Олга Серјапкина, руска певачица, најпознатија као чланица групе Серебро.
• 1986 — Марсел Гранољерс, шпански тенисер.
• 1986 — Блерим Џемаили, швајцарски фудбалер.
• 1987 — Брендон Јури, амерички музичар, најпознатији као певач групе Panic! at the Disco.
• 1989 — Адам Ханга, мађарски кошаркаш.
• 1994 — Ерик Баји, фудбалер из Обале Слоноваче.
• 1994 — Николина Милић, српска кошаркашица.
• 1994 — Серше Ронан, ирско-америчка глумица.
• 1995 — Џенифер Брејди, америчка тенисерка.
• 1996 — Матео Беретини, италијански тенисер.
• 1997 — Тамаш Кајдочи, српски дизач тегова.

• 65 — Сенека, римски филозоф и државник (рођ. отприлике 4. п. н. е.).
• 238 — Гордијан I, римски цар, извршио самоубиство. (рођ. 159)
• 238 — Гордијан II, син Гордијана I, убијен у битки током грађанског рата. (рођ. отприлике 192)
• 1684 — Николо Амати, италијански градитељ виолина. (рођ. 1596)
• 1938 — Фјодор Иванович Шаљапин, руски оперски певач. (рођ. 1873)
• 1941 — Владимир Ћоровић, српски историчар (рођ. 1885)
• 1945 — Френклин Делано Рузвелт, 32. председник САД од 1933. године до смрти (рођ. 1882)
• 1962 — Антоан Певзнер, француски вајар руског порекла. (рођ. 1886)
• 1974 — Јевгениј Вучетич, руски вајар. (рођ. 1908)
• 1980 — Вилијам Толберт, председник Либерије. (рођ. 1913)
• 1981 — Џое Луис, амерички боксер. (рођ. 1914)
• 2001 — Љиљана Крстић, глумица. (рођ. 1919)
• 2002 — Миодраг Ковач, југословенски министар.
• 2018 — Зоран Красић, српски политичар. (рођ. 1956)
• 2021 — Данило Јокић, српски игуман Манастира Плужца (рођ. 1952)
• 2024 — Слободан Јанковић (бодибилдер), српски државни првак у фитнесу и бодибилдингу (рођ. 1990).
• 2024 — Роберто Кавали, модни дизајнер из Италије (рођ. 1940).