Црноврата Мухарица

Име рода Ficedula потиче из латинског језика и односи се на исхрану смоквама. Придев hypoleuca потиче од две грчке речи: hupo што значи испод и leukos што значи бело.

Црноврата мухарица
Мужјак црноврате мухарице
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Passeriformes
Породица:	Muscicapidae
Род:	Ficedula
Врста:	F. hypoleuca
Биномно име
Ficedula hypoleuca ([Pallas], 1764)

 

Дужина тела ове врсте износи од 12 до 14 центиметара, а тежина од 9,7 до 20,2 грама. Код црноврате мухарице је заступљен полни диморфизам. Адултни мужјак је беле боје са доње стране тела, а са горње стране тела је црне боје изузев неправилне, беле пруге на крилима, танких белих пруга на странама репа, и белог дела изнад кљуна. Јувенилни мужјаци, јувенилне и адултне женке су светло броан боје и веома су сличне са другим врстама из рода Ficedula, посебно са врстом Ficedula albicollis.

 

Црноврата мухарица настањује северну, источну, делом и западну Европу, а такође и део Африке и Азије од границе са Европом до Западносибирске низије. Насељава мешовите и листопадне шуме са старим и високим стаблима, пошумљена станишта, а ређе четинарске шуме, паркове и вртове. у Африци насељава шуме кедра, храста, саване и многа друга станишта прекривена дрвећем.

 

 

Црноврата мухарица се претежно храни летећим и нелетећим инсектима, али такође и другим бескичмењацима, воћем и семенима биљака. Гнезди се од краја априла до краја јуна у Европи, а до почетка јуна у северозападној Африци. Гнездо је у облику чаше изграђене од опалог лишћа, гранчица биљака и маховина, а изнутра је обложено меканом травом, длакама или перјем, смештено у рупи у дрвету, зиду или грађевини на висини од 1,8 до 10 метара. Женка у гнездо полаже најчешће од 4 до 8 јаја. Црноврата мухарица је изразита селица, зиму проводи у подсахарској Африци. Према грубој процени укупан број јединки црноврате мухарице се креће између 33 и 52 милиона адултних јединки, са опадајућим популационим трендом.

Највећи угрожавајући фактор за опстанак црноврате мухарице су климатске промене које урокују померање периода животног циклуса бескичмењака, који се услед тога не поклапа са периодом гнежђења ове, а и многих других врста птица које услед недостатка хране не могу да отхране младунце.

У Србији је на у периоду гнежђења забележена само на Фрушкој гори, док је за време сеобе редовна на територији Србије.