Френсис Арнолд: амерички хемијски инжењер

јул">25. јул 1956) је амерички хемијски инжењер и добитница Нобелове награде за хемију. Професор је хемијског инжењерства, биоинжењерства и биохемије на Калифорнијском технолошком институту. Добила је Нобелову награду за хемију 2018. године за „за истраживања везана за измену својстава протеина како би се користили у терапеутске и индустријске сврхе”.

Френсис Арнолд
Арнолдова у Стокхолму децембра 2018. године
Лични подаци
Датум рођења	(1956-07-25)25. јул 1956. (67 год.)
Место рођења	Еџвуд, Пенсилванија, САД
Образовање	Универзитет Принстон Универзитет Калифорније (Беркли)
Научни рад
Поље	Хемијско инжењерство Биоинжењеринг Биохемија
Институција	Калифорнијски технолошки институт
Ментори	Херви Бланш
Позната по	усмерена еволуција ензима
Награде	Нобелова награда за хемију (2018)
Званични веб-сајт
www.che.caltech.edu/faculty/arnold_f/index.html

Арнолдова је кћерка Жозефине Инман и нуклеарног физичара Вилијама Хауарда Арнолда. Одрасла је у Еџвуду, предграђу Питсбурга, као и у питсбуршким четвртима Шејдисајд и Сквирел хил, а завршила је градску средњу школу Тејлор Алдердајс 1974. године. Као средњошколка је аутостопирала до Вашингтона како би протестовала против Вијетнамског рата, а живјела је сама радећи као конобарица у локалном џез клубу и као возач таксија.

Арнолдова је дипломирала 1979. године и стекла диплому из области машинства и аерокосмичког инжењерства, гдје се фокусирала на истраживања соларне енергије. Поред обавезних предавања, Арнолдова је похађала и предавања из економије, руског и италијанског језика, а замишљала је да ће постати дипломата или извршни директор, чак је размишљала и да стекне диплому из области међународних послова. Узела је годину дана паузе од студирања како би отпутовала у Италију и радила у фабрици која је производила дијелове за нуклеарни реактор, а затим се вратила да заврши студије. Када се вратила на Принстон, придружила се Принстоновом центру за енергетику и заштиту животне средине — групи научника и инжењера коју је у то време водио Роберт Соколов, радећи на развоју одрживих извора енергије, што ће постати кључни фокус каснијег рада Арнолдове.

Након дипломирања на Принстону 1979. године, Арнолдова је радила као инжењер у Јужној Кореји и Бразилу, као и на Институту за истраживање соларне енергије у Колораду. У овом институту (који данас носи назив Национална лабораторија за изучавање обновљиве енергије) радила је као дизајнер објеката за соларну енергију за удаљене локације, а помагала је у писању докумената за Уједињене нације.

Докторске студије је започела на Универзитету Калифорније гдје је докторирала у области хемијског инжењерства 1985. године. За вријеме докторских студија више се заинтересовала за биохемију. Њена докторска дисертација, коју је одрадила у лабораторијама Ворена Бланша, обрађује тему техника афинитне хроматографије.

Арнолдова живи у калифорнијском граду Ла Канјада Флинтриџ. Била је у браку са Џејмсом Е. Бејлијем који је преминуо од рака 2001. године. Добили су сина Џејмса Бејлија. Арнолдова је сама себи дијагностиковала рак дојке 2005. године и подвргнута је терапији која је трајала 18 мјесеци.

Удала се за астрофизичара са Калтека Ендруа Е. Ланга 1994. године, са којим је добила два сина, Вилијама и Џозефа. Ланг је починио самоубиство 2010. године, а њихов син Вилијам је погинуо у несрећи 2016. године.