Реуматска Грозница

Ове бактерије најчешће изазивају запаљење крајника (тонзилитис), грла, коже итд. Као последица ових болести, нарочито тонзилитиса може доћи до прекомерне реакције организма на ове бактерије у виду стварања антитела која нападају на само бактерије већ и ткива сопственог организма као што су срчани залисци, зглобови, бубрези, нервни систем, кожа... услед чега се јавља ова болест.

 

Реуматској грозници претходни неко запаљење, најчешће тонзилитис (запаљење крајника), које је изазвано β-хемолитичким стрептококама из групе А. Делови мембране ових бактерија су сличне грађе (молекуларна мимикрија) као мембране појединих ћелија организма, зато и антитела која организм ствара против ових бактерија нападају и поједине органе и ткива.

Код деце су чешће захваћени срчани залисци, док су код одраслих преовладавају симптоми на зглобовима.

• Реуматска грозница почиње пар недеља после запаљења грла (инфекције стрептококама). Најпре јавља се повишена телесна температура, праћена боловима у зглобовима, који могу бити доста јаки. Најчешће су захваћени већи зглобови нпр. скочни зглоб, а болови прелазе са једог на други зглоб (миграторни артритис). Некада могу бити захваћени и мањи, периферни зглобови.

• На кожи се такође могу јевити манифестације у виду:
  • маргиналног еритема (лат. erythema anulare (marginatum)), промене су у виду кружних флека, чија је периферија црвене боје, а центар беле (без црвенила),
  • поткожних реуматских чворића, чија је величина између 0.5 и 2 cm, најчешће на екстремитетима,
  • нодозног еритема (лат. erythema nodosum), код кога се такође јављају поткожни, тврди чворови, плавичасте боје, који изазивају бол када се притисну.

• Реуматска грозница изазива често промене на срцу. Сви слојеву срца могу бити захваћени-панкардитис. Најчешће се јавља запаљење:
  • срчаног мишића (миокардитис), праћен поремећајима срчаног ритма, тахикардијом... Код оболелих се у узорцима ткива могу пронаћи Ашофови грануломи, састављени од изумрлих мишићних влакана срца и ћелија запаљења.
  • запаљење унутрашњег слоја срца (ендокарда) и срчаних залистака, верукозни ендокардитис (лат. verruca-брадавица). Долази до облагања срчаних залистака комплексима састављених од антитела и тромбоцита у виду наслага које висе са површине ових залистака. На тај начин могу настати и њихова оштећења. Услед ових оштећења залистака јавља се њихова инсуфицијенција. Митрални и трикуспидални залисци не затварају у потпуности коморе у току систоле, па се крв враћа у преткоморе или аортни и пулмонални зачисци дозвољавају да се крв врати из аорте и плућне артерије у срце. Као последица грешака у поправњању ових оштећења залистака може нестати и њихово сужење, стеноза. Појединачни листићи могу срасти један за други, па се залисци не могу довољно отворити и пролазак крви кроз њих је отежан. Најчешће су погођени митрални и аортни залисци.

• Реуматска грозница се манифестује и на централном нервном систему. Могу се јавити знаци Зиденхајмове хореје (хореја минор). Хореју чине несвесни покрети руку, лица нпр. прављење гримаса лица.

Сви ови симптоми чине главне критеријуме болести. Постоје и споредни критеријуми у виду:

• грознице
• мањих болова у зглобовима,
• повећане брзине седиментације (таложења) еритроцита,
• промена у ЕКГ-у итд.

У дијагностиковању значајан је физкални преглед (аускултацијом се могу шути срчани шумови), лабораторијски параметри (седиментација, антистрептолизин антитела...) итд. У терапији се користе антибиотици (пеницилин) и неки антиинфламаторни лекови. После прележане реуматске грознице битна је профилакса, такође антибиотицима.

Као последица инфекције стрептококама може се јавити и обољење бубрега, гломерулонефритис.

• Стрептококе
• Тонзилитис
• Срчани залисци
• Артритис
• Нодозни еритем
• Гломерулонефритис

• H. Renz-Polster; S. Krauzig; J. Braun: Basislehrbush Innere Medizin Urban & Fischer. ISBN 978-3-437-41052-9.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).