Рани Средњи Век

век">5 — 11. век) и позни средњи век (позни феудализам, 12. век). Привреда у раном средњем веку била је затворена натурална, што значи да све што се производило на феуду, ту и остаје, за становнике једног феуда.

Друштво средњег века дели се на:

• сељаштво — слободни сељаци и зависни сељаци који су се другачије звали кметови
• свештенство — црквене старешине, свештеници, монаси (калуђери)
• феудалци — крупни феудалци (велможе), ситни феудалци (ритери-витезови)
• грађанство — занатлије и трговци

Један феудални посед садржао је замак феудалца, цркву, воденицу, рибњак, шуме и ловишта, обрадива поља, село кметова, поља кметова. Вазални односи су односи између владара, крупног и ситног феудалца. Засновани су на заштити, поверењу и оданости, а функционисали су на следећи начин: владар је племићима био господар, даровао им је земљишне поседе, а за узврат добијао оданост, савете и оружје за војску. Тако су функционисали и крупни феудалци са ситнијом властелом.

Под уметношћу раног средњег века подразумевају се уметнички правци који се јављају у средњовековној уметности од 5. до 11. века и ту углавном имамо појаву меровеншке уметности, каролиншке уметности у Француској, коју је наследила уметност отонска уметност, када се тежиште збивања сели у Немачку.

Рани средњи век представља синтезу античке уметности и новога схватања и својим садржајем она се везује за сакралне теме и схватања, традиције и тематике, јер у то доба доминира фактор црква, а схоластика је владајућа идеологија. Сликарство се усредсређује на илуминирање рукописа.

 

Рани средњи век на Викимедијиној остави.

• Age of spirituality : late antique and early Christian art, third to seventh century from The Metropolitan Museum of Art