немачка

Изабрани чланак

Штутгарт (њем. Stuttgart) је главни град њемачке покрајине Баден-Виртемберг. Са око 593.000 становника, Штутгарт је највећи град те покрајине и шести по величини у Њемачкој, после Дортмунда и Есена. Овај град је с покрајинским парламентом, сједиштем владе Баден-Виртемберга као и другим покрајинским институцијма, политички центар те покрајине. Најближи већи градови су Франкфурт (око 204 km сјеверозападно) и Минхен (око 220 km југоисточно од Штутгарта).

Штутгарт је сједиште владе штутгартског региона (са 2.666.849 становника) као и покрајинске виртенбершке евангелистичке и католичке бискупије (Бискупија Ротенбург-Штутгарт).

У другим језицима и дијалектима, име града се изговара другачије; „Штокарда“ на италијанском, „Ештугарда“ на португалском, „Штутгарто“ на есперанту. На баварском дијалекту се изговара „Штугарт“, на домаћем швапском дијалекту име града се изговара „Шдургерт“, док мјештани за свој град кажу „Штургерт“.

Град је био један од домаћина свјетског првенства у фудбалу 2006. године.

даље архива

Изабрана слика

архива

Потребно урадити

• Потребно написати: Михаел Волгемут - Мартин Валдземилер - Источна Фризија - Ото фон Герике - Баварски Алпи - јункер - Франкфуртска скупштина - Ернст Касирер - Кондрад Цузе - Хајнрих Ман - Георг фон Хертлинг - Споразумом „два плус четири“ - Атлетика на Летњим олимпијским играма 1972.

• Кратки чланци: Вендланд - Алер (река)- Капов пуч

• Потребно проширити: Регензбург - Рајхстаг - Келн - Дортмунд - Оберхаузен - Хале - Милхаузен - Милхаузен - Волфсбург - Емс - Цвајбрикен

Да ли сте знали

• ... да је Улмска катедрала са висином од 162 метара највећа катедрала на свету?
• ... да на великом броју ауто-путева Немачке нема ограничења брзине?
• ... да је Минхенски метро најдужи на свету?
• ... да је сваки шести Американац немачког порекла?

Изабрана биографија

Роза Луксембург (5. март 1870. или 1871 — 15. јануар 1919, на пољском Róża Luksemburg) је била марксистичка политичарка, револуционарка и социјални филозоф.

Била је теоретичар Социјалдемократске партије Немачке, а касније Независне социјал-демократске партије Немачке. Основала је новине Црвена застава, и била суоснивач спартакистичке лиге, марксистичке револуционарне групе од које је настала Комунистичка партија Немачке и суделовала у неуспешној револуцији. у Берлину, јануара, 1919. Устанак је започет упркос наредбама Розе Луксембург, а угушили су га остаци монархистичке армије и десничарске паравојне формације, Фрајкорпс, које је послала влада. Роза Луксембург, Карл Либкнехт, и стотине других су ухваћени, мучени и убијени.

даље архива

Категорије