Оснивање
Ова награда се први пут спомиње у тестаменту, 1896. године преминулог Алфреда Нобела, у којој он регулише своју заоставштину која је износила око 31 милион шведских круна. Тај новац је уступљен посебној задужбини, којом је управљао савет од 6 директора. Нобелове награде су формиране од камате на средства задужбине, подељене на 5 истих делова, за сваку Нобелову награду. У овом тестаменту није споменута Нобелова награда за економију. Она се додељује у знак сећања на Алфреда Нобела, истим поступком али не из средстава задужбине, него од Шведске банке за економске науке. За разлику од осталих награда које се додељују у Шведском главном граду Стокхолму, Нобелова награда за мир се додјељује у главном граду Норвешке.
Одбор за доделу награде
Одбор који одлучује о добитнику се састоји од пет чланова које бира норвешки парламент. Чланови се бирају на шест година. Састав одбора рефлектује однос снага политичких партија у Норвешком парламенту. Од 1936. усвојено је правило да чланови Норвешке владе не могу бити и чланови Нобеловог комитета. Током 1977. додато је и правило да активни посланици Норвешког парламента такође не могу бити бирани на дужности у одбору. Иако нигде није одређено да чланови морају бити норвешке националности, до данас су сви чланови комитета били Норвежани.
Номиновање и додела награде
Предлоге кандидата за добитнике Нобелове награде за мир, осим чланова комисије и бивших добитника награде, могу доставити сви чланови владе или Међународног суда правде, професори на катедрама за социологију, историју, филозофију, право и политичке науке као и руководиоци одговарајућих института.
За разлику од осталих, Нобелова награда за мир се може доделити учесницима одређених мировних преговора иако они нису довели до коначног решења, односно до дотичног мировног уговора. Због тога се поједине доделе из данашње перспективе доводе у питање. Неке од њих су на пример, 1973. године Хенрију Кисинџеру (САД) и Ле Дук Тоу (Вијетнам) (одбио награду) за вијетнамски мировни уговор или 1994. када је за напоре учињене у правцу мировног уговора на Блиском истоку, награду поред Шимона Переза и Јицака Рабина добио и Јасер Арафат. Накнадно одузимање Нобелове награде за мир није могуће.
У изборни процес улазе само номинације, пристигле до 1. фебруара дотичне године. Касније пристигле номинације улазе у избор тек за следећу годину. Изборни комитет је у појединим годинама добијао и до 140 номинација за добитнике ове награде, од којих је издвајао само три у ужи избор. Секретар изборног комитета даје налоге редовним и посебним посматрачима за израду извештаја о раду номинованих особа и организација. Ти извештаји не садрже оцене или препоруке, него служе као објективна основа при избору добитника награде.
За проглашење победника није утврђен тачан датум, али се најчешће добитник проглашава једним петком средином октобра. Додела награде се врши увек 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела. За разлику од осталих Нобелових награда, награду за мир уручује председник изборног комитета а не краљ, мада је поред других званица из политичког живота Норвешке, увек и он присутан.
Списак добитника
1900-е
1910-е
1920-е
1930-е
Година | Појединац или организација | Дело |
1930. | Надбискуп Ларс Улоф Натан Седерблом (Шведска) | вођа екуменског покрета. |
1931. | Џејн Адамс (САД) | председница Женске међународне лиге за мир и слободу |
Николас Мари Батлер (САД) | за промоцију Бријан-Келогов пакта. |
1932. | Награда није додељена | |
1933. | Норман Ејнџел (УК) | писац, члан Извршног комитета и Националног већа за мир |
1934. | Артур Хендерсон (УК) | председавајући Конференције за разоружање Лиге народа |
1935. | Карл фон Осјецки (Немачка) | новинар пацифиста. |
1936. | Карлос Сааведра Ламас (Аргентина) | председник Лиге народа и посредник у сукобу између Парагваја и Боливије. |
1937. | Роберт Сесил | оснивач и председник Међународне мировне кампање. |
1938. | Нансенов међународни уред за избеглице, Женева. | |
1939. | Награда није додељена | |
1940-е
Година | Појединац или организација | Дело |
1940. | Награда није додељена | |
1941. |
1942. |
1943. |
1944. | | Међународни комитет Црвеног крста (додељена ретроактивно 1945). |
1945. | Кордел Хал (САД) | за коиницијативу за оснивање УН. |
1946. | Емили Грин Болч (САД) | Почасна међународна председница Женске међународне лиге за мир и слободу |
Џон Мот (САД) | председник Међународно мисионарско веће и председник Светска асоцијација младих хришћана |
1947. | Веће пријатељских услуга (УК) и Амерички комитет пријатељских услуга (САД) | |
1948. | Награда није додељена | |
1949. | Џон Бојд Ор (УК) | директор Генерална организација за храну и пољопривреду, председник Национално веће за мир, председник Светска унија мировних организација. |
1950-е
1960-е
1970-е
1980-е
1990-е
2000-е
Година | Појединац или организација | Дело |
2000. | Председник Ким Дае-Јунг (金大中) (Јужна Кореја) | „За демократију и људска права у Јужној Кореји и Источној Азији, посебно за помирење са Сјеверном Корејом” |
2001. | Уједињене нације и генерални секретар Кофи Анан (Гана) | „За њихов рад за бољи, организованији и мирнији свет” |
2002. | Џими Картер — бивши председник САД | „За деценије његовог непрестаног труда да нађе мирно решење за међународне конфликте, да створи напредак на пољу демократије и људских права и да убрза економски и социјални развој” |
2003. | Ширин Ебади (شیرین عبادی), (Иран) | „За њен труд у борби за демократију и људска права, посебно за труд који је уложила у борбу за права жена и деце” |
2004. | Вангари Матаи (Кенија) | „За њен допринос у стварању одрживог развоја и допринос демократији и миру” |
2005. | Међународна агенција за атомску енергију (IAEA) и Мухамед Ел Барадеј (محمد البرادعي), (Египат) | „За њихове напоре да спрече употребу нуклеарне енергије у војне сврхе и да обезбеде највиши ниво безбедности у њеној употреби у цивилне сврхе” |
2006. | Мухамед Јонус (মুহাম্মদ ইউনুস), (Бангладеш) и банка Грамен (গ্রামীণ ব্যাংক), (Бангладеш) | „За унапређивање економских и социјалних могућности сиромашних, посебно жена, кроз свој пионирски пројекат давања микрокредита” |
2007. | Међувладин панел о климатским променама (IPCC) и Ал Гор, (САД) | „За напоре које су уложили ради ширења сазнања о климатским променама које изазива човек и за полагање темеља мера које су неопходне да би се климатске промене зауставиле” |
2008. | Марти Ахтисари | „За вишедеценијско ангажовање и посредовање у успостављању мира и решавању конфликата на више континената” |
2009. | Барак Обама | „За изузетне напоре да ојача међународну дипломатију и сарадњу међу народима као и због рада на стварању света без нуклеарног наоружања” |
2010-е
Година | Појединац или организација | Дело |
2010. | Љу Сјаобо | „за допринос борби за људска права у Кини" |
2011. | Елен Џонсон Серлиф, Лејма Гбови и Тавакул Карман | „због њихове ненасилне борбе за сигурност жена и женска права за пуно учешће у изградњи мира” |
2012. | Европска унија | „због заслуга у унапређењу мира, помирења и заштити демократије и људских права у протеклих шездесет година” |
2013. | Организација за забрану хемијског наоружања (OPCW) | „због великог залагања за уништавање хемијског наоружања” |
2014. | Калијаш Сатијарти, Малала Јусуфзаи | „за борбу против дискриминације деце и младих људи и за право све деце на образовање” |
2015. | Туниски квартет за национални дијалог | „за одлучујући допринос изградњи плуралистичке демократије у Тунису у освит Јасмин револуције 2011. године” |
2016. | Хуан Мануел Сантос | „за одлучне напоре да се више од 50 година вођен грађански рат у земљи оконча, рат који је коштао живота најмање 220.000 Колумбијаца и раселио близу шест милиона људи” |
2017. | Међународна кампања за укидање нуклеарног оружја (ICAN) | „за рад на привлачењу пажње на катастрофалне хуманитарне последице било какве употребе нуклеарног оружја и за иновативне напоре да се на основу уговора постигне забрана таквих оружја” |
2018. | Надија Мурад и Денис Маквеге | „за њихове напоре у циљу престанка употребе сексуалног насиља као начина ратовања у оружаним сукобима” |
2019. | Абиј Ахмед Али | „за његов напор за постизање мира и интернационалне сарадње, те прецизније за његову одлучну иницијативу за решавање граничног сукоба са суседном Еритрејом” |
2020-е
Година | Појединац или организација | Дело |
2020. | Светски програм за храну | „за напоре у борби против глади, за допринос побољшању услова за мир у подручјима погођеним сукобима и за деловање као покретачка снага у напорима да се спречи употреба глади као оружја за рат и сукоб” |
2021. | Марија Реса, Дмитриј Муратов | „за напоре да заштите слободу изражавања, што је предуслов за демократију и трајни мир” |
2022. | Алес Бјаљацки, Меморијал, Центар за грађанске слободе | „за представљање цивилног друштва у својим земљама и заштиту фундаменталних људских права својих грађана” |
Референце
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Нобелова награда за мир, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.