Арнолд Беклин

Рођен у Базелу у немачкој породици. Студирао је у Диселдорфу, где се спријатељио са Лудвигом Андреасом Фајербахом, немачким филозофом и антропологом. Био је под утицајем романтизма. Касније, Беклин је почео да слика митолошке и фантастичне облике са суморном позадином, у комбинацији са опседнутошћу темама о смрти. Путовао је по различитим земљама: Белгији, Француској, Италији. У Риму се задржао пет година, а озбиљно се бави проучавањем митологије и историје религије. Након повратка у Немачку 1857. Беклин је студирао на Академији ликовних уметности у Вајмару, а затим је поново отишао у Италију, овај пут у Напуљ. Живео је у вили у близини Фиренце. Беклин је умро 1901, остављајући иза себе радове, који до данашњег дана имају бројне обожаваоце. Његова вероватно најпознатија слика је Острво мртвих, а инспирација му је било грчко острво Понтикониси.

Његов рад је утицао на низ каснијих уметника и композитора, укључујући Сергеја Рахмањинова, Мака Регера, Мака Ернста, Салвадора Далија и друге.

•  
  Moonlit landscape, 1849
•  
  Italian Landscape, 1858
•  
  Self-portrait, 1872
•  
  Venus Anadyomene, 1872
•  
  Honey Moon ,1878
•  
  Ocean Breakers (The Sound), 1879
•  
  The Elysian fields, 1877
•  
  Playing in the Waves, 1883
•  
  The Sanctuary of Hercules, 1884
•  
  Selfportrait with the wine glass, 1885
•  
  The Homecoming, 1887
•  
  Einsiedler
•  
  Summer Day
•  
  Mädchen und Jüngling beim Blumenpflücken
•  
  Campagna Romana
•  
  The Muse Euterpe
•  
  Landscape
•  
  Die Klage des Hirten
•  
  Lovers
•  
  Alexander Michelis
•  
  Campagna Landscape
•  
  The Deposition
•  
  The Genius of the Canyon Elliott Daingerfield
•  
  Острво мртвих