Ариш (лат.
У овом роду постоји 10—14 врста биљака од којих се у Европи и северној Азији налази око седам. Фосилна историја рода је веома богата и казује да су ариши били веома распрострањени током читавог терцијара. Најстарији фосилни налаз рода је врста Larix altoborealis LePage & Basinger}-, честа од средине еоцена.
Ариш (Larix) Временски распон: средина еоцена — данас | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Дивизија: | Pinophyta |
Класа: | Pinopsida |
Ред: | Pinales |
Породица: | Pinaceae |
Потпородица: | Laricoideae |
Род: | Larix Miller |
Врсте | |
Око 10–11; види текст |
Најпознатији представник овог рода је европски ариш (Larix europaea). Ариши се јављају у хладном и умереном појасу северне полулопте. Најраспрострањеније су у Русији (тајге) и Канади. Ариши су интересантни јер су, иако четинари, листопадне биљке.
Биљке из овог рода имају право и високо стабло, висине од 15 до 50 метара, а изузетно и до 80 метара. Главна осовина носи неправилно, пршенасто распоређене гране. Биљке из овог рода имају две врсте изданака: кратке и дуге. Лишће је игличасто и опада сваке јесени. На дугорастима четине су спирално распоређене, а на краткорастима су у чуперцима.
Раније се род ариша делио на две секције на основу дужине заштитних љуспи (брактеја) у шишаркама: sect. Larix је садржала врсте са малим и слабо приметним зажтитним љуспама, док су у sect. Multiserialis биле врсте са дугачким заштитним љуспама. Генетичка истраживања (Gernandt & Liston 1999) нису подржала ову поделу, већ указују на разлике између врста Старог света и врста Новог света. Према њиховим резултатима, дужине шишарке и заштитних љуспи у њима су просто адаптације на климатске услове. По још новијим истраживањима (Wei and Wang 2003, 2004) присутне су три монофилетске кладе унутар рода Larix: једна која обухвата северноамеричке врсте, једна која обухвата евроазијске врсте са кратким заштитним љуспама, и једна која обухвата евроазијске врсте са дугачким заштитним љуспама (изузетак је врста Larix sibirica која има кратке љуспе а налази се у клади са врстама дугих љуспи).
Постоји 10-14 врста ариша. Оне обележене астериском (*) у доњем списку нису прихваћене од свих аутора као посебне врсте.
Већина ових врсти може се укрштати у узгоју; најпознатији хибрид је Larix × marschlinsii, који је настао у Швајцарској и Шкотској укрштањем ариша који су узгајани заједно.
У симбиози са аришом расту многе врсте гљива, као што су прстењак (Suillus gravillei), аришова млечница (Lactairus porninsis), смеђи шупљикавац који се јавља у жутој форми (Boletinus cavipes), сива слинавка (Suillus aeruginascens) и многе друге гљиве које се могу пронаћи једино испод ариша коме преко зиме опадају четине.
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Ариш, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.