Јута: савезна држава САД

У Унију је примљена 4. јануара 1896, као 45. држава. Око 80% становника, од укупно 2.763.885, живи у области Васач фронт у чијем је средишту главни град, Солт Лејк Сити. Већи делови остатка државе су готово ненасељени, што Јуту чини шестом најурбанизованијом државом у САД. Име „Јута“ је изведено из имена племена Уте, што на уте језику значи „планински народ“. Јута се граничи са Аризоном на југу, Колорадом на истоку, Вајомингом на североистоку, Ајдахом на северу и Невадом на западу. Такође дотиче ћошак Новог Мексика.

Јута
Застава Грб
Држава	САД
Главни град	Солт Лејк Сити
Највећи град	Солт Лејк Сити
Проглашење за  државу	— датум: 4. јануар 1896.  — поредак: 45.
Гувернер	Гери Херберт
Површина	219.887 km2
Становништво	2010.
— број ст.	2.763.885
— густина ст.	12,57 ст./km2
— ISO 3166-2	US-UT
Званични веб-сајт

Солт Лејк Сити је био домаћин зимских олимпијских игара 2002. године. Око 60% становника Јуте су припадници мормонске цркве. Крајем 19. века Јута је својим рудним богатством привукла досељенике. У Јути се налази највећи отворени рудни коп на свету. Ту се налази рудник бакра.

Канзас је подељена на 29 округа:

Шпанска истраживања

Шпанци су истраживали јужну регију Јуте 1540, а предводник је био Франсиско Васкез де Коронадо, док је тражио 7 легендарних градова од злата. Група коју су предводила два католичка свештеника-понекад називана Домингез-Ескаланте експедиција напушта Санта Фе 1776. године, надајући се да ће пронаћи пут до обала Калифорније. Експедиција је ишла све до језера на северу Јуте. Тамо су Шпанци вршили разна истраживања, али нису хтели да колонизују ову територију због пустињске природе. Мексико је добио независност од стране Шпаније 1821, и Јута је постала део Мексика. Град Прово је добио име по једном од тих људи, Етјену Провосту, који је посетио ту област 1825. године. Град Огден је добио име по Питеру Огдену, канадском истраживачу који је трговао са крзнима у Вебер Велију. Касније 1824. године Џим Бриџер долази као први белац до Великог сланог језера.

Колонизација

Мормони, главно белачко становништво доћи ће у сукоб са федералним властима због практиковања полигамије што ће завршити тек 1890, шест година прије него што је Јута постала држава, када је главна мормонска црква укинула ову праксу.