Rodoverje

Njeni sledbenici poštuju božanstva starih Slovena i kultove predaka, vegetacije, vatre, vode i svetih životinja.

Sloveni nisu imali posebno ime za svoju etničku religiju, jer se podrazumevalo da svaki Sloven bude istovremeno i rodnoveran, pa je poseban naziv za slovensku religiju skovan tek osamdesetih godina XX veka, odnosno tek kada se u slovenskim zemljama dostigla „kritična masa“ kako ljudi zainteresovanih za istoriju, veru, tradiciju i kulturu Slovena pre prihvatanja hrišćanstva, tako i onih koji su svoju duhovnu stazu pronašli u slovenskoj religiji. Termin slovensko rodnoverje se koristi u većini slovenskih zemalja, sa varijacijama koje su u skladu sa osobenostima slovenskih jezika (rus. rodnovérie, rodnaя vera; polj. rodzimowierstwo, rodzima wiara; ukr. rіdnovіr'я, ridna vira; češ. rodnověří, rodná víra; slov. rodnoverie; bug. rodnoverie; sh. rodnoverje; sh. rodnoverje, rodna vera, rodna vera). Naziv je nastao kao kovanica reči rod i vera. Izraz koji je u upotrebi u engleskom jeziku je Rodnovery. Alternativni nazivi su slovenska vera, narodna vera, stara vera, staroverstvo, staroverje.

Izvori za slovensko rodnoverje

Neposredni izvori za slovensko rodnoverje su narodno predanje, običaji i obredi; pisani romejski, slovenski, germanski, и арапски извори; arheološki i drugi nalazi.

Posredni izvori su manje ili više uspešne sinteze narodnog predanja, analize predanja slovenskih naroda i njihovih obreda i običaja, pokušaji rekonstrukcije bazirani uglavnom na etnološkim nalazima, komparativnoj religiji i arheološkim nalazima.

Deo slovenskih rodnovernih verskih zajednica koristi i kontroverznu „Velesovu knjigu“ kao izvor.

Pojedine slovenske rodnoverne verske zajednice se koriste i falsifikovanim narodnim predanjem i materijalnim nalazima, verskim sadržajima drugih veroispovesti i autorskim tekstovima religijskog sadržaja.

• Stara slovenska vera