Lake I Teške Droge

Ova razlika se pravi kako u nezvaničnom govoru, tako i u zakonodavstvu određenih država. Pojam teške droge se koristi za droge koje stvaraju fizičku zavisnost, dok se pojam lake droge koristi za one droge koje izazivaju blagu psihološku zavisnost ili je ne izazivaju uopšte.

Ova kategorizacija je često subjektivna, društveno i kulturno uslovljena za svaku drogu. Zavisno od konteksta, određena droga se može kategorizovati na više različitih načina. LSD se svrstava u laku drogu sa teškim posledicama

Primeri teških droga su heroin, morfijum, kokain, amfetamin i metamfetamin. Alkohol i nikotin (duvan) se takođe svrstavaju u teške droge zbog toga što izazivaju zavisnost i opasne su po zdravlje. Droge u ovoj grupi se najčešće opisuju time što izazivaju fizičku zavisnost, postoji veća mogućnost predoziranja, i nose brojne zdravstvene rizike, uključujući smrt.

Primeri lakih droga su kanabis, meskalin, psilocibin i LSD. Pojam lakih droga se najčešće upotrebljava za indijsku konoplju (marihuanu ili hašiš) jer nije povezana sa smrtnim slučajevima, niti kriminalom i nasiljem među korisnicima, niti postoje dokazi da izaziva fizičku zavisnost. Ovo razlikovanje lakih i teških droga je važno za politiku droga Holandije, gde je uzgajanje i upotreba konoplje tolerisana. Neke psihodelične droge, poput psilocibina i LSD-a se takođe smatraju lakim drogama jer ne postoje dokazi da izazivaju fizičku zavisnost i skoro je nemoguće predozirati se njima. Ali postoje zdravstveni rizici vezani za njihovu upotrebu.

• Droga
• Holandska politika droga