Sveti Kiril

Za ostala značenja, vidi Sveti Kiril (razvrstavanje).

— 14. februar 869) je bio veliki slovenski prosvetitelj koji je sa svojim bratom Metodijem doneo pismenost i bogosluženje na maternjem jeziku starim Slovenima.

Sveti Kiril (Ćirilo)
Freska svetog Ćirila iz 11. veka
Rođen	827., Solun
Preminuo	14. februar 869., Rim
Poštuje se u	pravoslavlju i katolicizmu
Praznik	11. maj 14. februar
Category:Sveci

Konstantin je tvorac prvog slovenskog pisma, glagoljice, kojim su napisani najstariji sačuvani slovenski rukopisi. Glagoljica je u narednim vekovima potisnuta latinicom na zapadu i ćirilicom na istoku. Potonje slovensko pismo, ćirilica, nazvano je u njegovu čast.

Konstantin Filozof je bio jedan od najvećih lingvista, teologa i učenih ljudi svog doba.

Glavni članak: Žitije Konstantina Filozofa

Etničko poreklo Konstantina i njegovog brata Metodija je nepoznato, i postoji spor jesu li bili Sloveni, vizantijski Grci ili oba.

Konstantin bio veoma nadaren mladić. Po završetku obrazovanja postavljen je za bibliotekara u patrijaršijskoj biblioteci u Carigradu. Tamo je učio filozofiju, i zbog toga ga često nazivan Konstantinom Filozofom. Pokazao je izuzetan jezički talenat, znajući slovenski, grčki, latinski, hebrejski i arapski jezik. Takva jezička veština, zajedno sa njegovom teološkom obukom, učinila ga je pogodnim za misionarski rad.

Misija Arapima i Hazarima

 

Oko 851. godine, Konstantin je kao izaslanik vizantijskog cara i svog školskog druga Mihajla III bio među Arapima u Samari na Tigru, i među Hazarima zajedno sa bratom. Tokom misije na Krimu, videvši gde poštuju hrast, Konstantin je održao govor protiv paganskih običaja:

елини сѫтъ въ вѣчьнѫѭ мѫкѫ шьли клан҄ѣвъше сѧ небоу и земли ѣко богоу· такои велицѣи и добрѣи твари· то и въі· иже сѧ клан҄ѣете дрѣвоу· хоудѣи вещи· еже естъ готово на огн҄ь· како имате избъіти вѣчьнааго огн҄ѣ·

Heleni su u večnu muku ušli klanjavši se nebu i zemlji kao bogu. Tako velikoj i dobroj tvari. To i vi, koji se klanjate drvu, slaboj stvari, koja je gotova na oganj, kako imate izbeći večnoga ognja.

Govoreći "slatkim slovima", Konstantin ih ubedi da "poznaju boga koji ih je stvorio", te im zapovedi poseći drvo i spaliti ga. Braća su kod Hersona na Krimu našli mošti pape Klimenta I, kao i evanđelje i psaltir pisane ruskim slovima. Osim prevoda evanđelja i psalmi, na Krimu je Konstantin sreo čoveka govori njegov jezik, od kojeg "silu reči primi":

Обрѣтє жє тѹ єваггєлиє и ѱалтыри рѹсьскыми писмєны писано, и чловѣка ѡбрѣтъ глаголюща тою бєсѣдою, и бєсѣдова с нимъ, и силѹ рѣчи прꙇимъ, своєи бєсѣдѣ прикладаа различнаа писмєна, гласнаа съгласнаа, и къ богѹ молитвѹ творѧ, въскорѣ начѧтъ чєсти и сказати, и мноѕи сѧ ємѹ дивлѧхѹ, бога хвалѧщє.

I nađe tamo evanđelje i psaltir ruskim pismenima pisano, i čoveka nađe koji govoraše taj jezik, i besedova s njim, i silu reči primi, svojem jeziku prilagodi različita pismena, glasovima saglasna, i k bogu molitvu učini, brzo poče časti iskazati, i mnogi se njemu divljahu, boga hvališe.

Smatra se da je Konstantin Filozof pronašao model svoje azbuke u „ruskim slovima“ sa kojima se susreo tokom misije na Krimu. No, ostaje nejasno šta su „ruska slova“ tačno značila. U to vreme, reč Rus označavala je prvenstveno nordijske Varjage, a tek potom i istočne Slovene, kojima oni vladahu.

Misija Slovenima

Glavni članak: Moravska misija

 

Въ лѣт 6360 [852] написаше(с) наша слове(с)а ст҃ымь Курилѡ(м) филодоф(м) и ѹчителѥмь словенскымъ.

– Gabarevski letopis

U vreme dok se Konstantin školovao u Carigradu, slovensko stanovništvo u Moravskoj je bilo pod pritiskom germanizacije. Usled toga, moravski knez Rostislav je 862. ili 863. godine zaiskao od vizantijskog cara Mihaila III „episkopa i učitelja“, rekavši: „Moj narod je odbacio paganstvo i drži se hrišćanskog zakona, ali mi nemamo učitelja koji bi mogao da nam propoveda na našem maternjem jeziku“. Car je brzo odlučio da pošalje Konstantina u pratnji njegovog brata Metodija, obrazlažući odluku rečima:

Vas dvojica ste iz Soluna, a svi Solunjani govore čisto slovenski.

– Mihailo III

Konstantin je odmah sastavio slovensku azbuku i sa bratom započeo prevođenje evanđelja sa grčkog na slovenski jezik. Izgleda da su se u to vreme slovenski dijalekti toliko malo razlikovali, da je mogao da se napravi opšte razumljiv prevod.

Tokom svoje misije među Slovenima u Velikomoravskoj kneževini kneza Rastislava, braća Kiril i Metodij su se našla na udaru germanskog sveštenstva koje je na tom prostoru širilo hrišćanstvo na latinskom jeziku, zbog čega su oko 867. godine bili primorani da krenu u Rim i traže dozvolu za svoj rad od pape.

Na tom putu su se zaustavili u Panonskoj kneževini kneza Kocelja (861—872), započevši misiju i na tim prostoru. Njihovo sedište bilo je u Blatnogradu, novoosnovanoj prestonici Balatonske kneževine, gde su neko vrijeme radili pod pokroviteljstvom kneza Kocelja. Kada su nastavili dalje, pedeset novih učenika im se pridružilo.

Put u Rim i smrt

 

Slovenski prosvetitelji su se, na putu ka Rimu, sa učenicima zaustavili u Veneciji, gde je rimsko sveštenstvo ponovo napalo Konstantina tvrdeći da se Bog može slaviti samo na tri „sveta“ jezika: hebrejskom, grčkom i latinskom. Konstantin je, u odgovor, rekao:

„Ne stidite li se pominjati samo tri jezika i zapovedati svim drugim narodima i plemenima da budu slepi i gluvi? Činite li vi Boga nemoćnim, da to ne može dati, ili zavidnim, da ne želi? Znamo za brojne narode koji poseduju pismo i slave Boga, svaki na svom jeziku. Između ostalih: Jermeni, Perzijanci, Abhazi, Iberci, Sogđani, Goti, Avari, Turci, Hazari, Arapi, Egipćani i mnogi drugi.“

– Konstantin Filozof

Dok su bili u Veneciji, braća su od pape Nikole I dobila poziv da dođu u Rim. Poziv su prihvatili i u Rim stigli krajem 867. ili početkom 868. godine, gde ih je dočekao Hadrijan II i obavestio da je Nikola umro u novembru. Papa je ipak blagoslovio slovensko bogosluženje, a braća Konstantin i Metodij su zajedno sa svojim učenicima zaređeni za svećenike.

Tokom boravka u Rimu, Konstantin se razboleo. Pred smrt se zamonašio uzevši monaško ime Kiril (grč. Κύριλλος) što znači Gospodnji. Pedeset dana kasnije, 14. februara 869, Kiril je umro.

Glavni članci: Ćirilo i Metodije, Sedmočislenici, i Ohridska književna škola

 

Njegov rad na širenju slovenske pismenosti su nastavili njegovi učenici (vidi sedmočislenici), posebno u okviru Ohridske književne škole.

Kanonizovale su ga i istočna i zapadna hrišćanska crkva, ali ga praznuju različitim datumima, pravoslavna 27. februara (14. februara po julijanskom kalendaru), a katolička 14. februara. Rusi, Bugari, Makedonci, Ukrajinci, Česi i Slovaci slave dan Svetih Ćirila i Metodija kao kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture.

Zajedno sa bratom, 1980. godine je proglašen svecem zaštitnikom Evrope. Po njemu je nazvan, oko 1.505 m nadmorske visine visok planinski vrh na ostrvu Livingston, koje se nalazi u arhipelagu Južnih Šetlandskih ostrva na Antarktiku.

• Žitije Konstantina Filozofa
• Metodij Solunski
• Kiril i Metodij
• Moravska misija
• Pokrštavanje Slovena
• Sedmočislenici

 

Sveti Kiril na Wikimedijinoj ostavi

• Stvaranje Slovenske pismenosti (RTS Obrazovno-naučni program - Zvanični kanal)
• Žitije Konstantina Filozofa (izvornik)