Hemoliza

Hemoliza može da se dogodi in vivo ili in vitro (unutar ili izvan tela).

Ovaj članak se bavi medicinskim aspektima hemolize. Za hemolizu u kulturama mikroorganizama pogledati Hemoliza (mikrobiologija)

In vivo hemolizu može da uzrokuje veliki broj medicinskih stanja, uključujući mnoge Gram-pozitivne bakterije (na primer streptokoke, enterokoke, i stafilokoke), neke parazite (na primer malarija), neke autoimune poremećaje (na primer hemolitičko oboljenje novorođenčadi), i neke genetske poremećaje (na primer srpasta anemija ili G6PD deficijencija).

Streptokoke

Glavni članak: Streptokoke

Mnoge vrste roda Streptokoka uzrokuju hemolizu. Vrste bakterija streptokoka su klasifikovane po svojim hemolitičkim svojstvima.

• Alfa-hemolitičke vrste, uključujući S. pneumoniae, S. mutans, i S. salivarius, oksidiraju gvožđe u hemoglobinu (boje ga tamno zeleno u kulturi).
• Beta-hemolitičke vrste, uključujući S. pyogenes i S. agalactiae, uzrokuju potpuni raspad crvenih krvnih ćelija.
• Gama-hemolitičke ili nehemolitičke, vrste koje ne izazivaju hemolizu i retko izazivaju bolest.

Enterokoke

Glavni članak: Enterokoke

Rod Enterokoka uključuje bakterije mlečne kiseline koje su ranije bile klasifikovane kao beta-hemolitička grupa D u rodu Streptokoka (vidi gore), uključujući E. faecilis (S. faecalis), E. faecium (S. faecium), E. durans (S. durans), i E. avium (S. avium).

Stafilokoke

Glavni članak: stafilokoke

Stafilokoke predstavljaju još jedan rod Gram-pozitivnih koka. S. aureus je često beta-hemolitička vrsta.

Parazitska hemoliza

Kako proces ishrane plazmodijumskih parazita oštećuje crvene krvne ćelije, malarija se u medicinskoj literaturi ponekad naziva „parazitskom hemolizom“.

Hemolitičko oboljenje novorođenčadi

Glavni članak: hemolitičko oboljenje novorođenčadi

Hemolitičko oboljenje novorođenčadi je autoimunsko oboljenje koje je uzrokovano prolaskom majčinih antitela kroz placentu do fetusa.

Hemolitička anemija

Glavni članak: hemolitička anemija

Kako in vivo hemoliza uništava crvene krvne ćelije, njeni nekontrolisani hronični ili ozbiljni slučajevi mogu da dovedu do hemolitičke anemije.

Hemolitička kriza

Hemolitičku krizu ili hiperhemolitičku krizu odlikuje ubrzano uništavanje crvenih krvnih ćelija koje dovodi do anemije, žutice i retikulocitoze. Opasnost od hemolitičkih kriza se često javlja kod srpaste anemije i G6PD deficijencije.

 

In vitro hemolizu može da uzrokuje nepravilno rukovanje krvlju prilikom uzimanja uzoraka, efekti mehaničkog procesiranja krvi, ili bakterijska akcija u uzorku krvi.

Prilikom uzimanja uzorka

Većina uzroka In vitro hemolize se tiču postupka uzimanja uzoraka. Komplikovano uzimanje uzoraka, nesigurni spojevi, kontaminacija, neodgovarajuća veličina igle su među čestim uzrocima hemolize. Preterana sukcija (usisavanje) može da dovede do toga da se crvene krvne ćelije doslovno zdrobe dok prolaze kroz hipodermičku iglu usled turbulencije i fizičkih sila. Do takve hemolize često dolazi kad je teško naći pacijentovu venu ili kada vena kolapsira prilikom uzimanja krvi špricem ili modernom vakuumskom cevi. Iskustvo laboranta i pravilna tehnika uzimanja krvi su ključni faktori u sprečavanju hemolize.

In vitro hemoliza prilikom uzimanja uzoraka može da dovede do netačnih laboratorijskih testova usled kontaminacije okolne plazme sadržajem hemoliziranih krvnih ćelija. Na primer, koncentracija kalijuma unutar crvenih krvnih ćelija je mnogo viša nego u plazmi i prilikom biohemijskih analiza hemolizirane krvi je uobičajeno da se javi znatno povišena koncentracija kalijuma.

In vitro hemoliza takođe može da se javi u uzorcima krvi usled dužeg skladištenja u neodgovarajućim uslovima (na primer na previsokoj ili preniskoj temperaturi).

Prilikom procesiranja krvi tokom operacije

Kod nekih hirurških intervvencija (posebno tokom nekih operacija srca) gde se očekuje značajan gubitak krvi, koriste se mašine za intraoperativno spasavanje krvi. Procesom centrifuge se sakuplja pacijentova krv, crvene krvne ćelije se ispiraju fiziološkim rastvorom, i vraćaju u krvni sistem pacijenta. Do hemolize može da dođe ako se centrifuga rotira prebrzo (obično brže od 500 obrtaja po minutu). Ovo predstavlja izvantelesnu hemolizu. Nepovoljna okolnost je da se hemoliza javlja prilikom većeg gubitka krvi jer u tim slučajevima postupak vraćanja krvi u krvni sistem mora da se obavlja većim brzinama kako bi se sprečila hipotenzija, pH neravnoteža i druge štetne pojave.

Usled delovanja bakterijske kulture

Glavni članak: Hemoliza (mikrobiologija)

Vizuelizacija fizičke pojave hemolize u uzorcima krvi može da se koristi kao sredstvo za određivanje vrsta raznih infekcija Gram-pozitivnim bakterijama (na primer, streptokokama).

• Hemolizin
• Deficijencija glukoza-6-fosfat dehidrogenaze