Komod

Marcus Aurelius Commodus Antoninus, rođen 161. godine n. e., stupio na presto 180. godine, ubijen 192. godine), bio je rimski car, sin i naslednik Marka Aurelija, poslednji pripadnik antoninske dinastije i car koji je prekinuo niz tzv. "petorice dobrih careva".

Komod je rođen u latinskom gradiću Lanuviju (Lanuvium) kao sin tadašnjeg cara Marka Aurelija. Imao je brata blizanca, Aurelija Fulva Antonina (Marcus Fulvus Antoninus), koji je umro u dobi od pet godina. Marko Aurelije je 166. godine Komoda proglasio za cezara, zajedno s njegovim mlađim bratom Markom Anijem Verom (Marcus Annius Verus). Kada je Anije Ver 169. godine umro prirodnom smrću, Komod je ostao kao jedini Aurelijev sin.

Godine 176. Marko Aurelije je Komoda proglasio za imperatora, a 177. godine za avgusta, čime je Komod formalno postao očev savladar. Iste, 177. godine, dva avgusta su zajedno proslavili trijumf, a Komodu su dodeljena tribunska ovlašćenja (tribunicia potestas). Marko Aurelije je umro 180. godine tokom pohoda protiv Kvada i Markomana, a Komod je stupio na presto kao samovladar.

Komod se, kao pre njega Kaligula i Neron, carevi koji su veoma mladi stupili na presto, pokazao nesposobnim, sujetnim i ćudljivim. Srećom, granice carstva ostale su bezbedne, zahvaljujući sposobnim namesnicima provincija i varvarskim saveznicima, kojima je darovana zemlja duž Dunava i koji su zauzvrat pružali vojne usluge. Ali Komod je napustio Aurelijev plan o osnivanju provincija preko Dunava, i više je voleo da se posveti lagodnom životu i uživanju, posebno borbama u rimskoj areni, gde je paradirao kao "rimski Herkul" (Hercules Romanus). Od senata je zahtevao da prizna njegovo božansko poreklo. Ozbiljne je poslove prepustio svojim miljenicima, čije su ambicije i intrige dovodile do zavera, suđenja za izdaju, konfiskacija i ubistava.

Poslednjeg dana 192. godine Komoda je ubio njegov oslobođenik Narcis (Narcissus), u zaveri koju su organizovali neki senatori, pretorijanski prefekt i Komodova ljubavnica Marcija (Marcia). Ovaj atentat stavio je tačku na jednu pogubnu vladavinu; tako su Antonini, kao Julijevci-Klaudijevci, neslavno završili. I dalji razvoj događaja bio je sličan: senat je Komoda osudio na damnatio memoriae, tj. naredio je brisanje njegovog imena iz spiska vladara i poništavanje njegovih naređenja. Zatim je, kao i posle Nerona, usledila nova "godina četiri cara".

 

Komod na Wikimedijinoj ostavi

Primarni izvori

=

• Historia Augusta: Life of Commodus
• Book 73 of Cassius Dio's History

Sekundarni izvori

• Commodus entry at De Imperatoribus Romanis