Метро, з фр.
Од желѣзницѣ ся одличуе тым, же его суправы суть курты, одстояня меджи штациями таксамо, интервал руху ся мѣрять минутами, акцелерация и скорость суть двакрат и веце высшы, вшиткы операции суть высоко автоматизованы, што дозвалять минимизовати час стояня на штациях и перевезти омного векше число путуючых.
Перва 6-километрова линия метра, еще зоз парныма локомотивами, зачала ходити в Лондону 10. януара 1863 и уже в первом року експлоатации перевезла 9,5 млн. пасажерох.
За Лондоном наслѣдовав Будапешт, де такой перва, 4-километрова линия зачала ходити на електрицѣ, в року 1896. Тота линия была перва на континентѣ.
Перва цѣлоавтоматична линия, BART (Bay Area Rapid Transit) в Сан-Франциску, зачала ходити в року 1976. Уважаючи на можность порухы компютерох, в каждой суправѣ быв еден возич, котрый в припадѣ потребы мав зареаговати. Днесь такы системы суть штандартом.
В сучасности найвекшы метра зоз сумарнов довжков линий над 160 км суть в Ню-Йорку, Лондонѣ, Парижу, Токиу и Москвѣ, а над 80 км — в Чикагу, Сан-Франциску, Бостонѣ, Берлинѣ и Гамбургу.
This article uses material from the Wikipedia Русиньскый article Метро, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Обсяг є доступный під CC BY-SA 4.0, кідь не є вказане інше. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Русиньскый (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.