Универзитет Дјук

Универзитет Дјук (енгл.

Универзитет су основали методисти 1838. године, али је садашње име добио 1924. године, када је амерички индустријалац Џејмс Дјук одлучио да овај универзитет добије име по његовом трагично преминулом оцу Вошингтону Дјуку. Године 1924, индустријалац у области дувана и електричне енергије Џејмс Бјуканан Дјук основао је Дјукову задужбину. Оваинституција је касније променила име у част његовог преминулог оца, Вашингтона Дјука.

Универзитет Дјук
Универзитет Дјук
лат. Universitas Dukiana
Бивша имена
  • Браун школа (1838–1841)
  • Јунион институт (1841–1851)
  • Нормал колеџ (1851–1859)
  • Тринити колеџ (1859–1924)
МотоEruditio et Religio (Latin)
енгл. Knowledge and Faith
ТипПриватни истраживачки универзитет
Оснивање1838. год.; пре 186 година (1838)
Религијска
афилијација
Уједињена методистичка црква
Академске
афилијације
  • AAU
  • COFHE
  • 568 Group
  • URA
  • CDIO
  • ORAU
  • NAICU
  • IAMSCU
Задужбина$8,47 милиона (2020) (Универзитет је такође примарни корисник (32%) независних 3,69 милијарди долара Дјук задужбине)
Буџет$2,8 милијарди (FY 2020)
ПредседникБинсент Прајс
Наставно особље3.870 (јесен 2019)
Административно
особље
  • 8.880 запослених у кампусу
  • 41.206 укупно запослених у кампусу и здравственом систему (јесен 2019)
Број студената15.634 (јесен 2019)
Преддипломци6.526 (јесен 2019)
Постдипломци9.108 (јесен 2019)
ЛокацијаДурам, Северна Каролина, Сједињене Државе
36° 0′ 4″ N 78° 56′ 20″ W / 36.00111° С; 78.93889° З / 36.00111; -78.93889
КампусПриградски/урбани
8.693 acres (35,2 km2)
НовинеThe Chronicle
БојеДјук плаво, бели
   
Спортски надимакБлу девилси
Спортске
афилијације
NCAA дивизија I FBS – ACC
Веб-сајтwww.duke.edu
Универзитет Дјук

Кампус се простире на преко 3.500 хектара у три суседна подкампуса у Дураму, и поморској лабораторији у Бофорту. Западни кампус - који је углавном дизајнирао архитекта Џулијан Абил, афроамерички архитекта који је дипломирао као први у својој класи Школе дизајна Универзитета Пенсилваније - укључује готску архитектуру са 64-метарском капелом, Дјук капелом у центру кампуса и највишом тачком. Поред ње се налази се уз Медицински центар. Источни кампус, удаљен 2,4 километра, дом свих студената првих година, изграђен је у архитектури у џорџијанског стила. Универзитет администрира две додатне школе у Азији, Медицинска школа Дјуке-NUS у Сингапуру (основана 2005. године) и Универзитет Дуке Куншан у Куншану у Кини (основана 2013. године).

Дјуке је рангиран међу водеће универзитете у Сједињеним Државама. Пријем на додипломске студије је међу најселективнијим у земљи, са укупном стопом прихватања од 5,7% за класу 2025. Дјуке троши више од милијарду долара годишње на истраживање, што га чини једним од десет највећих истраживачких универзитета у Сједињеним Државама. Више од десетак факултета редовно се појављује на годишњим листама најцитиранијих светских истраживача. Према подацима из 2019. године, 15 нобеловаца и 3 добитника Тјурингове награде повезани су са овим универзитетом. Алумни Дјука такође укључују 50 Родсових стипендиста, 25 Черчилових учењака, 13 Шварцманових и 8 Мичелових стипендиста. Универзитет је остварио трећи највећи број Черчилових стипендиста од било ког универзитета (иза Принсетона и Харварда) и пети највећи број Родесових, Маршалових, Труманових, Голдвотерових и Удалових стипендиста међу америчким универзитетима између 1986. и 2015. Дјуке је алма матер једног председника Сједињених Држава (Ричард Никсон) и 14 живих милијардера.

Дуке је други по величини приватни послодавац у Северној Каролини, са више од 39.000 запослених. Неколико публикација је овај универзитет рангирало као изврсног послодавца.

Историја

Почеци

Дјуке је први пут отворен 1838. године као Браунова школска кућа, приватна преплатна школа основана у округу Рандолф у данашњем граду Тринити. У организацији Друштва института Уније, групе методиста и квакера, Браунова школска кућа је постала Унијска институтска академија 1841. када је Северна Каролина издала повељу. Академија је преименована у Нормал колеџ 1851, а затим у Тринити колеџ 1859, због подршке методистичке цркве. Године 1892, Тринити колеџ се преселио у Дурам, углавном захваљујући великодушности Џулијана С. Кара и Вашингтона Дјука, моћних и угледних методиста који су се обогатили кроз дуванску и електричну индустрију. Кар је 1892. године донирао земљиште за оригинални кампус у Дураму, који је данас познат као Источни кампус. У исто време, Вашингтон Дјук је дао школи 85.000 долара за почетне задужбине и трошкове изградње - касније повећавајући своју донацију са три додатна доприноса од 100.000 долара 1896, 1899. и 1900. - уз одредбу да колеџ „отвара врата женама, постављајући их равноправно са мушкарцима “.

Године 1924, син Вашингтона Дјука, Џејмс Б. Дјук, основао је Дјукову задужбину са повереничким фондом од 40 милиона долара. Приход од фонда требало је да буде подељен између болница, сиротишта, методистичке цркве и четири колеџа (укључујући Тринити колеџ). Вилијам Престон Фју, председник Тринитија у то време, инсистирао је да се та институција преименује у Дјуке универзитет како би одала почаст великодушности породице и како би се разликовао од мноштва других колеџа и универзитета који носе име „Тринити”. У почетку је Џејмс Б. Дјуке сматрао да би та промена имена могла бити попримљена као самоуслужна, али је на крају прихватио Фјуов предлог као спомен на свог оца. Новац од задужбине омогућио је универзитету брз раст. Дјуков оригинални кампус, Источни кампус, обновљен је од 1925. до 1927. године зградама у џорџијанском стилу. До 1930. године завршена је већина зграда у универзитетском готичком стилу у кампусу на 1,6 км западно, а изградња на Западном кампусу кулминирала је завршетком Дјук капеле 1935.

Референце

Спољашње везе

Tags:

Универзитет Дјук ИсторијаУниверзитет Дјук РеференцеУниверзитет Дјук Спољашње везеУниверзитет Дјук

🔥 Trending searches on Wiki Српски / Srpski:

Марија ВељковићЗлатиборЂурађ БранковићТијана БошковићСнусВојска СрбијеВојна академија (ТВ серија)2024Добрица ВеселиновићДуг моруЉубомир БандовићМилош БиковићДоситеј ОбрадовићСвети Николај Охридски и ЖичкиГлобално загревањеМилан ОбреновићКнежевина СрбијаДубаиХаџиВук Стефановић КараџићАзербејџанМанастир Високи ДечаниЂурђево (Жабаљ)Снежана СавићЂура ЈакшићAutizamРомео и ЈулијаАлександар Карађорђевић (престолонаследник)БерлинМанастир РаваницаГустинаАлберт АјнштајнБарбара БобакИстине и лажиДејан СтанковићRegistarske oznake u NemačkojЛисабонПаја ЈовановићОно као љубавФК ВојводинаКанадаЈугословенска војска у отаџбиниV ефекатСергеј ТрифуновићБеоградБања ЛукаМирослав АлексићВласта ВелисављевићХектарНикола ПејаковићВељко БеливукАрханђел МихаилоКолатерална штета (филм)Гордана МихаиловићУскрсБаја Мали КнинџаRecikliranjeSpisak međunarodnih auto-oznaka državaКарађорђевићиЉубо КешељМирослав АнтићАлександар ВучићКожне болести пенисаФрушка гораНаташа НинковићСовјетски СавезЏена ПреслиБеоградски синдикатИсо Леро ЏамбаКлопка (филм из 2007)Филип ЂурићСвети ГеоргијеРепубликаКК ПартизанТома ЗдравковићСветлана БојковићДелије (навијачи)Православни крст🡆 More