Рима

Њена функција и значење се разликују у зависности од песничке епохе или школе. Са књижевнотеоријског аспекта, рима се може поделити на неколико врста.

Осим своје основне улоге да ствара структуру песме који је пријатна за слушање, рима је саставни део песничког ритма. Она означава и наглашава крај стиха, и ствара специфичне звуковне ефекте, што доприноси мелодији песме. Такође појачава унутрашњу повезаност и јединство строфа. Симетричност стихова се постиже захваљујући рими. Она доприноси емоционално-смисаоном значењу песме (на пример, приликом исказивања укрштености или паралелности осећања, потребе за нежношћу).

Још пре настанка писане речи, рима се користила у усменој књижевности првих људских заједница. Пошто је олакшавала памћење различитих предања, често су је користили бардови и песници, приликом преношења историјских и културних аспеката своје цивилизације млађим генерацијама. У средњем веку рима је била главна особина стиховног израза. Током епохе симболизма, крајем 19. века, рима се почела третирати на флексибилнији начин. Римоване речи се више нису морале строго слагати у гласовима и акценту. То значи да се врши слободније фонолошко грађење риме, примењује необавезност у њеној употреби, чиме се нарушава њена звуковна идентичност и доследност, те граде њени нови облици. Деканонизација риме се наставила и током 20. века, и поделила у два правца. Први се залагао за смањење хомофоније, што је значило да се различитост у гласовном склопу римованих речи више разликовао. Други правац се заснивао на ставу да не треба постојати законитост употребе риме, те је она добила већи степен необавезности.

Правилна, чиста и богата рима

• Код правилне риме се подударају наглашени вокали речи, као и сви остали гласови, који следе после наглашеног вокала.

• Чиста рима настаје ако се подударају и акценти наглашених вокала.

• Рима је богата ако подударање почиње и пре наглашеног вокала.

Мушка, женска и дактилска рима

Код мушке риме, подударање је само у једном слогу (нпр. свет-цвет), код женске у два (гасе-красе, личе-диче), а код дактилске у три (младости-радости).

Парна, укрштена и обгрљена рима

• Код парне риме се римују два узастопна стиха, по шеми 1a, 2a, 3b, 4b (истим словима су обележене речи које се римују).

• Код укрштене риме се римују први и трећи, односно други и четврти стих, по шеми 1a, 3b, 2a, 4b.

• Код обгрљене риме се римују први и четврти, односно други и трећи стих, по шеми 1a, 4b, 2b, 3a.