Оксиморон
Оксиморон (грч.
нова слика. Ова стилска фигура припада фигурама мисли. Најчешће има облик именице и атрибута. Користи се за описивање комплексних, ирационалних стања. Често се употребљавао у средњовековној књижевности али се јавља и у нововековној. Посебан облик психолошког оксиморона назива се синестезија. Одређени писци често користе оксиморон да би истакли одређену контрадикцију и нагласили је. Понекад опречност појмова комбинованих у оксиморонској синтагми може бити толико изражена да се стиче утисак ироније и хумора.
Примери
- Света хуљо
- Речено ћутање
- Зимско летовање
- Пролазна вечност
- Живи мртвац
- Мудра будала
- Скромна раскош
- Сиромашни богаташ
Оксиморон се користи свакодневно, а да тога нисмо ни свесни, нпр:
- Лажна вест
- Готово савршенство
- Идеално лош
- Нови фосил
- Истинита бајка
- Јавна тајна
- Давне будућности
Референце
Литература
- Živković, Dragiša, ур. (2001). „Оksimoron”. REČNIK književnih termina (2 изд.). стр. 544.
- Драгиша Живковић, Речник књижевних термина, Друго допуњено издање, Београд, Нолит, 1992.
- Миливој Солар, Теорија књижевности, Загреб, Школска књига, 1989.
Спољашње везе
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Оксиморон, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.