Мастрихт
Мастрихт (хол.
Град има близу 120.000 становника. Мастрихт лежи на југу провинције Лимбург, на обали реке Мас.
| Мастрихт хол. Maastricht | |
|---|---|
 Мастрихт 2017. године | |
 Застава  Грб | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Краљевина Холандија |
| Конститутивна држава | Холандија |
| Провинција | Лимбург |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2008. | 118.022 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 50° 50′ 57″ С; 5° 41′ 21″ И / 50.849167° С; 5.689167° И |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Површина | 60,06 km2 |
| — копно | 56,8 km2 |
| — вода | 3,26 km2 |
  Мастрихт Мастрихт на карти Холандије | |
Заједно са Најмегеном, Мастрихт важи за најстарији град Низоземске. Име града потиче од латинског Mosae Traiectum (превод: прелаз преко реке Мас), што се односило на мост који је подигнут у време цара Августа.
Свети Серватијус је био први бискуп Низоземске. Његов гроб се налази у Базилици св. Серватијуса, која је омиљено место за верске ходочаснике. Златна посуда са земним остацима светитеља се проноси кроз град сваких седам година.
Историја
Мастрихт се у средњем веку развио у град са два господара, бискупом Лијежа и војводом Брабанта. Статус града Мастрихт је добио 1204. године. Касније су улогу војвода Брабанта преузели холандски генерали.
Трупе Луја XIV су 14. јуна 1673. опколиле град. Капетан Д'Артањан је предводио „Краљеве мускетаре“ и погинуо у једном од јуриша на град (25. јуна 1673). Овај догађај помиње Александар Дима у роману „Виконт од Бражелона“. Град се предао Французима 30. јуна. После 6 година, град је поново постао низоземски.
После епохе Наполеонових освајања, град је 1815. постао део краљевства Уједињене Низоземске.
Када су јужне провинције (Белгија) затражиле независност од Уједињене Низоземске 1830, гарнизон у Мастрихту је остао лојалан холандском краљу и окупирао је град, иако је већина становништва била против тога. Уговором у Лондону 1839, град Мастрихт и источни део Лимбурга је додељен Низоземској, иако је географски и културно ближи Белгији. Мастрихт је тако постао део Низоземске који се више ослања на Белгију и Немачку, него на остатак Низоземске.
У седишту провинцијске владе Лимбурга је 1992. године потписан Уговор из Мастрихта, који је био увод у оснивање Европске уније. Овај уговор је ступио на снагу новембра 1993. године.
Становништво
Према процени, у граду је 2008. живело 122.070 становника.
| 1980. | 1990. | 2000. | 2008. |
|---|---|---|---|
| 109.285 | 117.008 | 122.070 | 118.022 |
Географија
Клима
| Клима (Мастрихт) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 15,5 (59,9) | 19,1 (66,4) | 22,2 (72) | 26,7 (80,1) | 30,6 (87,1) | 34,0 (93,2) | 35,9 (96,6) | 36,2 (97,2) | 31,3 (88,3) | 26,6 (79,9) | 21,1 (70) | 16,4 (61,5) | 36,2 (97,2) |
| Просек, °C (°F) | 2 (36) | 3 (37) | 5 (41) | 8 (46) | 13 (55) | 16 (61) | 17 (63) | 17 (63) | 14 (57) | 11 (52) | 6 (43) | 3 (37) | 9,6 (49,3) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 0 (32) | 0 (32) | 2 (36) | 4 (39) | 8 (46) | 11 (52) | 12 (54) | 12 (54) | 10 (50) | 7 (45) | 3 (37) | 0 (32) | 5,8 (42,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −19,3 (−2,7) | −14,7 (5,5) | −12,9 (8,8) | −4,9 (23,2) | −0,8 (30,6) | 0,9 (33,6) | 5,2 (41,4) | 5,5 (41,9) | 1,6 (34,9) | −4,2 (24,4) | −9,0 (15,8) | −15,4 (4,3) | −19,3 (−2,7) |
| Количина падавина, mm (in) | 59 (23,2) | 53 (20,9) | 62 (24,4) | 53 (20,9) | 62 (24,4) | 74 (29,1) | 71 (28) | 66 (26) | 57 (22,4) | 61 (24) | 69 (27,2) | 73 (28,7) | 760 (299,2) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
Партнерски градови
Галерија
-
Градска већница -
Црква францисканске браће -
Богородична црква -
Трг испред Богородичне цркве -
Нова четврт - „Вајк“ -
Трг Фридхоф -
Мост св. Серваста -
Градски парк
Референце
Спољашње везе
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Мастрихт, which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.