Hidrazin

On je bezbojna zapaljiva tečnost sa mirisom sličnom amonijaku. Hidrazin je veoma toksičan i veoma je nestabilan, osim ako se njime rukuje u rastvoru. Godine 2002. je proizvedeno oko 260.000 tona. Hidrazin se uglavnom koristi kao agens za formiranje pene u pripremi polimernih pena, a nalazi i znatnu primenu kao prekurzor za polimerizacione katalizatore i lekove. Osim toga, hidrazin se koristi u raznim raketnim gorivima i za pripremu gasnih prekurzora koji se koriste u vazdušnim jastucima. Hidrazin se koristi u nuklearnim i konvencionalnim električnim centralama u sistemima vodene pare kao sakupljač kiseonika, kojim se kontrolišu koncentracije rastvorenog kiseonika radi redukovanja korozije.

Hidrazin

Hydrazine hydrate
Nazivi
Sistemski IUPAC naziv Hidrazin
Drugi nazivi Diamin Diazan
Identifikacija
CAS broj	302-01-2 Y
3D model (Jmol)	interaktivna slika
3DMet	B00770
Bajlštajn	878137
ChEBI	CHEBI:15571 Y
ChemSpider	8960 Y
ECHA InfoCard	100.005.560
EC broj	206-114-9
Gmelin Referenca	190
KEGG	C05361 Y
MeSH	Hydrazine
PubChem C ID	9321
RTECS	MU7175000
UNII	27RFH0GB4R Y
UN broj	2029
SMILES NN
Svojstva
Hemijska formula	N 2H 4
Molarna masa	32,0452 g mol−1
Agregatno stanje	Bezbojna tečnost
Gustina	1,021 g cm−3
Tačka topljenja	2 °C; 35 °F; 275 K
Tačka ključanja	114 °C; 237 °F; 387 K
log P	0,67
Napon pare	1 kP (na 30,7°C)
Kiselost (pKa)	8,10
Baznost (pKb)	5,90
Indeks refrakcije (nD)	1,46044 (na 22°C)
Viskoznost	0,876 cP
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Trougano piramidalni na N
Dipolni moment	1,85 D
Termohemija
Standardna molarna entropija So298	121,52 J K−1 mol−1
Std entalpija formiranja (ΔfH⦵298)	50,63 kJ mol−1
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	ICSC 0281
GHS grafikoni
GHS signalna reč	Opasnost
GHS opis opasnosti	H226, H301, H311, H314, H317, H331, H350, H410
GHS mere predostrožnosti	P201, P261, P273, P280, P301+310, P305+351+338
EU klasifikacija (DSD)	T+ N
R-oznake	R45, R10, R23/24/25, R34, R43, R50/53
S-oznake	S53, S45, S60, S61
NFPA 704	4 4 3
Tačka paljenja	52 °C (126 °F; 325 K)
Tačka spontanog paljenja	24 to 270 °C (75 to 518 °F; 297 to 543 K)
Eksplozivni limiti	1.8–99.99%
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)	59–60 mg/kg (oralno u pacovima, miševima)
LC50 (LC50)	260 ppm (pacov, 4 hr) 630 ppm (pacov, 1 hr) 570 ppm (pacov, 4 hr) 252 ppm (miš, 4 hr)
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)	TWA 1 ppm (1.3 mg/m3) [koža]
REL (preporučeno)	Ca C 0.03 ppm (0.04 mg/m3) [2-sata]
IDLH (neposredna opasnost)	Ca [50 ppm]
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Amonijak Difosfan Tetrafluorohidrazin
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Hidrazin formira monohidrat koji ima veću gustinu (1,032 g/cm³) od anhidratnog materijala.

Hidrazin se može formirati iz dva molekula amonijaka uklanjanjem jednog vodonika po molekulu. Svaka H₂N-N podjedinica je piramidalnog oblika. N-N rastojanje je 1,45 Å (145 pm), i molekul poprima gauche konformaciju. Rotaciona barijera dva puta veća od etana. Ova strukturna svojstva su slična gasovitom vodonik peroksidu, koji poprima zakrivljenu antiklinalnu konformaciju, i takođe ima jaku rotacionu barijeru.

Hidrazin ima bazna (alkalna) hemijska svojstva, slična amonijaku:

N₂H₄ + H₂O → [N₂H₅]⁺ + OH⁻

sa vrednostima:

K_b = 1,3 x 10⁻⁶
pK_a = 8,1

(za amonijak K_b = 1,78 x 10⁻⁵)

Hidrazin se teško deprotonuje:

[N₂H₅]⁺ + H₂O → [N₂H₆]²⁺ + OH⁻ K_b = 8.4 x 10⁻¹⁶

Toplota sagorevanja hidrazina u kiseoniku (vazduhu) je 194,1 x 10⁵ J/kg (9345 BTU/lb).