21. Јун: датум

јун (21.6.) је 172. дан године по грегоријанском календару (173. у преступној години). До краја године има још 193 дана.

• 217. п. н. е. — Римљани предвођени Гајем Фламинијем су поражени у бици код Тразименског језера када су упали у Ханибалову замку.
• 1813 — У бици код Виторије, британска војска под вођством војводе од Велингтона поразила је снаге Наполеоновог брата Жозефа, краља Шпаније.
• 1881 — Кнез Милан Обреновић обележио је сребрним будаком почетак градње пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији. Први путнички воз ка Нишу кренуо је са београдске железничке станице 3. септембра 1884.
• 1919 — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској.
• 1942 — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.
• 1945 — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима.
• 1948 — Продуцентска кућа Колумбија рекордс произвела је прву успешну лонгплеј плочу од винил пластике.
• 1963 — Кардинал Ђовани Батиста Монтини постао је папа Павле VI, након смрти папе Јована XXIII.
• 1963 — Председник Француске Шарл де Гол повукао је поморске снаге из НАТО-а.
• 1970 — У финалу Светског фудбалског првенства Бразил је у Сијудад Мексику победио Италију са 4:1 и постао први троструки освајач трофеја Жила Римеа.
• 1981 — На општим изборима у Француској убедљиво су победили социјалисти и постали најјача партија са 38% укупних гласова. Лидер социјалиста Франсоа Митеран у мају исте године постао је председник Француске.
• 1990 —
  • У Мађарској је званично поново отворена берза, коју су комунистичке власти затвориле 42 године раније.
  • У земљотресу на северу Ирана погинуло је око 100.000 људи.
• 2002 — Бивши директор Радио-телевизије Србије Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора због погибије 16 радника те телевизије у НАТО-бомбардовању 23. априла 1999. По правоснажности пресуде 20. маја 2001, Милановић се два месеца крио у Црној Гори, где је ухапшен у полицијској акцији „Сабља“ и спроведен у затвор Забела код Пожаревца.

• 1863 — Макс Волф, немачки астроном, један од зачетника астрофотографије. (прем. 1932)
• 1878 — Филип Филиповић, српски и југословенски математичар, политичар и револуционар, један од оснивача КП Југославије и њен први секретар. (прем. 1938)
• 1905 — Жан-Пол Сартр, француски филозоф, књижевник, драматург, сценариста и књижевни критичар, добитник Нобелове награде за књижевност (1964). (прем. 1980)
• 1921 — Џејн Расел, америчка глумица и певачица. (прем. 2011)
• 1921 — Џуди Холидеј, америчка глумица, комичарка и певачица. (прем. 1965)
• 1925 — Морин Стејплтон, америчка глумица. (прем. 2006)
• 1932 — Лало Шифрин, аргентински џез пијаниста, диригент и композитор филмске музике.
• 1935 — Франсоаз Саган, француска књижевница, драматуршкиња и сценаристкиња. (прем. 2004)
• 1948 — Јован Аћимовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1948 — Ијан Макјуан, енглески књижевник и сценариста.
• 1950 — Џои Крејмер, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе Aerosmith.
• 1951 — Душан Теодоровић, српски саобраћајни инжењер, универзитетски професор и академик.
• 1953 — Беназир Буто, пакистанска политичарка, премијерка Пакистана у два наврата. (прем. 2007)
• 1955 — Мишел Платини, француски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1959 — Том Чејмберс, амерички кошаркаш.
• 1961 — Ману Чао, француски музичар
• 1966 — Иван Тасовац, српски пијаниста и политичар, дугогодишњи директор Београдске филхармоније. (прем. 2021)
• 1971 — Анет Олсон, шведска музичарка, најпознатија као певачица групе Nightwish.
• 1973 — Иван Аџић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1973 — Џулијет Луис, америчка глумица и музичарка.
• 1974 — Флавио Рома, италијански фудбалер.
• 1979 — Костас Кацуранис, грчки фудбалер.
• 1979 — Крис Прат, амерички глумац.
• 1980 — Бранко Бошковић, црногорски фудбалер.
• 1983 — Едвард Сноуден, амерички дисидент.
• 1985 — Амел Бент, француска певачица.
• 1985 — Лана дел Реј, америчка музичарка.
• 1986 — Андреа Чинчарини, италијански кошаркаш.
• 1988 — Тадијус Јанг, амерички кошаркаш.
• 1990 — Сандра Перковић, хрватска атлетичарка.
• 1990 — Душан Чантекин, српско-турски кошаркаш.
• 1995 — Исидора Симијоновић, српска глумица и певачица.
• 1997 — Ребека Блек, америчка певачица.

• 1377 — Едвард III, енглески краљ (рођ. 1312)
• 1527 — Николо Макијавели, италијански политичар и писац. (рођ. 1469)
• 1852 — Фридрих Фребел, немачки педагог. (рођ. 1782)
• 1874 — Андерс Јонас Ангстром, шведски физичар. (рођ. 1814)
• 1908 — Николај Римски-Корсаков, руски композитор и диригент. (рођ. 1844)
• 1957 — Јоханес Штарк, немачки физичар. (рођ. 1814)
• 1969 — Морин Коноли, названа Мала Мо, америчка тенисерка. (рођ. 1934)
• 1970 — Ахмед Сукарно, индонежански државник. (рођ. 1901)
• 2000 — Слободан Инић, публициста и политиколог. (рођ. 1946)
• 2001 — Џон Ли Хукер, амерички блуз музичар. (рођ. 1917)
• 2003 — Леон Урис, амерички писац. (рођ. 1924)
• 1885 — Миодраг Ибровац, српски историчар књижевности, романист, академик и професор. (рођ. 1885)
• 2008 — Абдулах Гегић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалски тренер. (рођ. 1924)

• Међународни празници
  • Светски дан музике
• Српска православна црква слави:
  • Светог Јефрема - патријарха антиохијског
  • Преподобног Зосима Финикијског
  • Светог великомученика Теодора Стратилата