2. Јун: датум

јун (2.6.) је 153. дан године по грегоријанском календару (154. у преступној години). До краја године има још 212 дана.

• 455 — Вандали упали у Рим и започели двонедељну пљачку која ће доцније послужити као основа термина вандализам.
• 1098 — У склопу Првог крсташког рата завршила се вишемесечна опсада Антиохије у којој су победили крсташи.
• 1771 — Русија је у рату са Турском преузела полуострво Крим.
• 1790 — У Новом Саду је отворена прва књижара. Власник Емануел Јанковић штампао је у својој штампарији и први каталог књига.
• 1924 — Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима, староседеоцима на територији на којој су створене САД.
• 1946 — Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије.
• 1949 — Држава Трансјорданија је променила назив у Хашемитска краљевина Јордан.
• 1953 — Британска краљица Елизабета II крунисана је у Вестминстерској опатији у Лондону. То је било прво крунисање у историји које је преносила телевизија.
• 1955 — Југословенски и совјетски лидер Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. године.
• 1965 — У експлозији мине у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло је најмање 200 рудара.
• 1966 — Амерички васионски брод "Сервејер" извео је прво успешно меко спуштање на месец и почео да шаље прве слике месечеве површине.
• 1967 — Полиција је усмртила Беноа Онезорга током протеста студената у Западном Берлину против посете персијског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, што је за последицу имало стварање терористичког покрета 2. јун.
• 1969 — У судару аустралијског носача авиона "Мелбурн" и америчког разарача "Френк Е. Еванс" у Јужнокинеском мору погинула су 74 америчка морнара.
• 1979 — Папа Јован Павле II стигао је у Пољску, у прву посету папе једној комунистичкој земљи.
• 1983 — СССР је са сателита у земљиној орбити лансирао нову васионску сонду за истраживање планете Венере.
• 1992 — Данци су се на референдуму изјаснили против Мастрихтског уговора Европске уније.
• 1993 — На првим слободним изборима у Бурундију Мелхиор Ндадаје победио је војног председника Пјера Бујоју, чиме је у тој афричкој земљи први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту.
• 1995 — Војска Републике Српске је оборила амерички авион F-16 који је патролирао зоном забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине.
• 1997 — Тимоти Маквеј проглашен је кривим за подметање бомбе у федералну зграду у Оклахома Ситију 1995, када је погинуло 168 људи. Маквеј је осуђен на смрт и погубљен на електричној столици 10. јуна 2001.
• 1998 — Српска полиција у Београду пресрела је и претукла студенте који су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету.
• 1999 — Жене Јапана избориле су се за употребу пилула за контрацепцију, три деценије након што се пилула појавила на Западу.
• 2000 — Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Карла дел Понте изјавила је у Савету безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО-а током бомбардовања СР Југославије 1999.
• 2001 — Колумбијска влада и побуњеници, припадници левичарског ФАРЦ покрета, потписали споразум којим је дозвољена прва размена затвореника у 37 година дугом рату.
• 2002 — На референдуму у Швајцарској усвојен је предлог да се ублажи изузетно строг закон о побачају, чиме би се законодавство у тој области приближило правној регулативи других европских држава.

• 1740 — Маркиз де Сад, француски племић и књижевник. (прем. 1814)
• 1840 — Томас Харди, енглески књижевник. (прем. 1928)
• 1857 — Карл Адолф Гјелеруп, дански књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1917). (прем. 1919)
• 1904 — Џони Вајсмилер, амерички пливач и глумац. (прем. 1984)
• 1922 — Кармен Силвера, британска глумица. (прем. 2002)
• 1929 — Марко Тодоровић, српски глумац. (прем. 2000)
• 1930 — Пит Конрад, амерички астронаут и ваздухопловни инжењер, трећи човек који је крочио на Месец. (прем. 1999)
• 1937 — Сали Келерман, америчка глумица и певачица. (прем. 2022)
• 1941 — Чарли Вотс, енглески музичар, најпознатији као бубњар групе The Rolling Stones. (прем. 2021)
• 1941 — Стејси Кич, амерички глумац.
• 1950 — Момчило Вукотић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2021)
• 1955 — Дејна Карви, амерички глумац, стенд-ап комичар, имитатор, сценариста и продуцент.
• 1965 — Фрањо Араповић, хрватски кошаркаш.
• 1972 — Вентворт Милер, енглеско-амерички глумац и сценариста.
• 1973 — Влада Вукоичић, српски кошаркашки тренер.
• 1974 — Лија Кернс, канадска глумица.
• 1977 — Закари Квинто, амерички глумац и продуцент.
• 1978 — Доминик Купер, енглески глумац.
• 1981 — Николај Давиденко, руски тенисер.
• 1984 — Миле Илић, српски кошаркаш.
• 1988 — Серхио Агверо, аргентински фудбалер.
• 1990 — Михал Квјатковски, пољски бициклиста.
• 1990 — Невена Ристић, српска глумица.
• 1994 — Александра Младеновић, српска певачица.
• 1995 — Ласло Ђере, српски тенисер.
• 2000 — Лилимар Ернандез, америчка глумица.

• 657 — Папа Евгеније I, римски папа
• 1418 — Катарина Ланкастерска, кастиљанска краљица
• 1882 — Ђузепе Гарибалди, италијански револуционар.
• 1963 — Иван Бек, српски и југословенски фудбалер. (рођ. 1909)
• 1969 — Радивој Кораћ, српски кошаркаш. (рођ. 1938)
• 1987 — Андрес Сеговија, шпански гитариста. (рођ. 1893)
• 2020 — Вес Анселд, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (рођ. 1946)

• Српска православна црква слави:
  • Светог мученика Талалеја
  • Светог мученика Аскалона
  • Преподобног Стефана Пиперског