Чаробна Фрула: оперско дело

Либрето за ову оперу написао је Емануел Шиканедер у форми музичке игре (Singspiel) које су биле популарне крајем 18. века. Дело је у форми Зингшпила, популарне форме у време када је написано, која је укључивала и певање и говорне дијалоге. Дело је премијерно изведено 30. септембра 1791. у Шиканедеровом позоришту, Фрајхаус-театар на Видену у Бечу, само два месеца пре композиторове преране смрти. Она је и даље главна компонента оперског репертоара, њена популарност се огледа у два непосредна наставка, Питер Винтеров Лавиринт или битка са елементима. Други део Чаробне фруле(1798) и фрагментарни либрето Јохана Волфганга фон Гетеа под називом Чаробна фрула други део.

Чаробна фрула
В. А. Моцарт
Долазак краљице ноћи. Позорницу је поставио Карл Фридрих Шинкел за продукцију 1815. године.
Изворни назив	Die Zauberflöte
Либрето	Емануел Шиканедер
Језик	Немачки
Премијера	30. септембар 1791. (1791-09-30) Позориште на Видену, Беч

 

Опера је била кулминација периода све већег Моцартовог ангажмана са Шиканедеровом позоришном трупом, која је од 1789. била резидентна компанија Позоришта на Видену. Моцарт је био близак пријатељ једног од певача-композитора трупе, тенора Бенедикта Шака (први Тамино), и дао је допринос у композицијама трупе, које су често писане колаборативно. Моцартово учешће се повећало његовим доприносима колаборативној опери Der Stein der Weisen (Камен филозофа) из 1790. године, укључујући и дует („Nun liebes Weibchen“, К. 625/592а) између осталих пасуса. Као и Чаробна фрула, Камен филозофа је била опера изведена из бајке и може се сматрати неком врстом претече; они је користили је скоро исту глумачку екипу у сличним улогама.

Научници сматрају да је либрето за Чаробну фрулу, који је написао Шиканедер, заснован на многим изворима. Нека књижевна дела актуелна у Бечу у Шиканедерово време која су можда послужила као извори укључују средњовековну романсу Ивен од Кретјена де Троа, роман Сетосов живот Жана Терасона и есеј „О мистеријама Египћана“ Игназа фон Борна. Либрето је такође природни наставак серије на бајкама базираних опера које је у то време продуковала Шиканедерова трупа, укључујући Софи Сејлерову адаптацију Сингспиловог Оберона као и Der Stein der Weisen. Посебно за улогу Папагена, либрето се ослања на Хансвурстску традицију бечког популарног позоришта. Многи научници такође признају утицај масонерије.

Сматра се да су у овој опери укључене две референце на музику Антонија Салијерија. Први је да је дует Папагено–Папагена сличан Кукази каватини у Салијеријевој Prima la musica e poi le parole. Обе су усредсређена на музичко-текстуалну разиграност са шаљивим птичјим изговорима псеудоиталијанских речи. Чаробна фрула такође одражава Салијеријеву музику у којој је Папагенова звиждаљка заснована на мотиву позајмљеном из Салијеријевог Концерта за клавичембало у Б-дуру.

 

Опера је премијерно изведена у Бечу 30. септембра 1791. у предском позоришту Фрајхаус на Видену. Оркестром је дириговао Моцарт, Шиканедер је глумио Папагена, док је улогу Краљице ноћи певала Моцартова снаја Јозефа Хофер.

О пријему опере, проучавалац Моцарта Мејнард Соломон пише:

Иако није било рецензија првих представа, одмах је било очигледно да су Моцарт и Шиканедер постигли велики успех, да је опера привукла огромну публику и достигла стотине извођења током 1790-их.

30. септембар 1791. Беч (Freihaus-Theater auf der Wieden)

27. јун 1929. Београд

Опера Чаробна фрула је позната по својим масонским елементима. Шиканедер и Моцарт су били масони и припадали су истој ложи. На оперу је утицала филозофија епохе просветитељства, и она се може схватити као апологија просвећеног апсолутизма. Краљица ноћи симболизује мрачњаштво или, по неким интерпретацијама, Католичку цркву. Њен противник Сарастро симболизује просвећеног суверена који влада по принципима разума, мудрости и природе. Прича је алегорија о просвежењу човечанства, од хаоса, преко религијског сујеверја, до рационалног образовања. Коначан циљ ликова у опери је Земља претворена у рајско краљевство, где су смртници и богови једнаки (Dann ist die Erd' ein Himmelreich, und Sterbliche den Göttern gleich). Овај стих се понавља у финалу оба чина.

Литература

Спољашње везе

 

Чаробна фрула на Викимедијиној остави.

• Die Zauberflöte Факсимил Моцартовог потписа
• Види овде Der Vogelfänger bin ich ja пева Детлев Рот
• Види овде Der Hölle Rache пева Дијана Дамрау
• Види овде Pa-pa-pa-pa певају Чечилија Бартоли и Брин Терфел
• Опера Чаробна фрула Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2012)
• Libretto, critical editions, diplomatic editions, source evaluation (German only), links to online DME recordings; Digital Mozart Edition
• Die Zauberflöte. Facsimile of Mozart's autograph
• Die Zauberflöte: Песме на сајту IMSLP (језик: енглески)
• Opera Guide, Synopsis, libretto, highlights
• Opera in a nutshell" Soundfiles (MIDI)
• Libretto and English translation from Aria-Database.com
• Frontispiece of the first edition libretto
• Brief programme notes from 2006 Opera Gold production, Goldsmiths, University of London
• San Diego OperaTalk! with Nick Reveles: Mozart's The Magic Flute, UC-TV and San Diego Opera

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Каталонија Немачка Израел Сједињене Државе Шведска Аустралија
Остале	Енциклопедија Британика MusicBrainz work IdRef