Главни интерпункцијски знаци |
Знаци интерпункције тачка | . |
упитник | ? |
узвичник | ! |
запета | , |
тачка-зарез | ; |
двотачка | : |
црта | — |
цртица | ‐ |
наводници | „ ” |
заграде | ( ) [ ] |
Остали правописни и помоћни интерпункцијски знаци |
тротачка | … |
полунаводници | ’ ’ |
апостроф | ’ |
коса црта | / |
звездица | * |
ситна бројка | 1 |
постакценатска дужина | ̄ |
генитивна дужина | ̂ |
знакови за нагласке | ̏ ̀ ̑ ́ |
знакови порекла | < > |
једнакост | = |
плус | + |
минус | − |
знак множења | × |
знак дељења | ÷ |
витичасте заграде | { } |
знак понављања | ” |
секција | § |
степен | ° |
Остали интерпункцијски знаци |
два упитника | ⁇ |
два узвичника | ‼ |
упитник‐узвичник | ⁈ |
узвичник‐упитник | ⁉ |
oбрнути упитник | ¿ |
oбрнути узвичник | ¡ |
цртица‐минус | - |
oбрнута коса црта | \ |
aмперсанд | & |
eт‐знак | @ |
параграфски знак | ¶ |
булет | • |
каретa | ^ |
крстић | † ‡ |
тараба | # |
нумеро | № |
проценат | % |
промил | ‰ |
базна тачка | ‱ |
прим | ′ ″ ‴ |
тилда | ~ |
доња црта | _ |
усправна црта | | ‖ ¦ |
заштита ауторског права | © |
заштита ауторског права на тонски запис | ℗ |
Жиг — регистрована робна марка | ® |
Жиг — заштићена сервисна марка | ℠ |
Жиг — заштићена робна марка | ™ |
aстеризам | ⁂ |
флеурон | ❧ |
индикатор | ☞ |
интеробенг | ‽ |
дијамант | ◊ |
знак референце | ※ |
повезница | ⁀ |
размак | |
интерпункт | · |
знак валутa | ¤ |
Употреба
- Између делова полусложеница и у ретким случајевима између двоструких и троструких презимена: вагон-ресторан, ауто-опрема, бакар-сулфат, веш-машина, француско-немачки рат, руско-српски (речник), културно-историјске (науке), Шар-планина, Салтиков-Шчедрин.
- спојни знак између другог дела сложенице или изведенице и првог њеног дела који се састоји од броја (израженог цифрама): 75-годишњи, 500-годишњица, 15-годишњак, 7-годишњакиња;
- као спојни знак између граматичких, односно творбених наставака и основе коју чини скраћеница од првих слова вишечланог назива, или од страних имена писаних изворно: Војни рок служи у СОШ-у (у Санитетској официрској школи); Служе се ИБМ-овим рачунарима.
- Цртица се пише и као знак техничке и формалне природе:
- Цртица се пише на крају реда кад се део речи при писању (штампању) текста преноси у нови ред.
- Цртица се пише уз делове речи кад их посебно наводимо да бисмо приказали њихову морфолошку, односно творбену структуру. Положај цртице је иза или испред дела речи који се приказује.
- Основе и предмеци (префикси) означавају се цртицом иза њих: -зид (основа именице зид), пева- (основа глагола певати); про- (префикс у глаголу прочитати : читати).
- Наставци, граматички и творбени (суфикси, форманти) означавају се цртицом испред њих: -а, -у, -ом (наставци ген., дат., и инстр. јд. именице м. р. на сугласник: зид, зида, зиду, зидом); -логија (формант у именицама типа биологија, технологија и сл.).
- Умеци (инфикси), граматички и творбени, означавају се њиховим уметањем међу две цртице: -ов, -ев (уметак између основе и наставка за облике множине код именица типа град, син; градови, синови, зечеви, пањеви и сл.); -о-, -е- (спојни вокал у сложеницама типа; југоисток, северозапад, пароброд, душебрижник и сл.).
- Цртица се пише и између посебних речи, словних симбола или бројева кад треба приказати њихову посебност у међусобној повезаности. Тако се приказују
- различити облици повезани истом парадигмом: глагол бити-будем-будеш-буде-будемо-будете-буду;
- групе цифара у телефонским бројевима, бројевима банковних рачуна и др.: 639-869, 24-26-371; 908-2001-18-8888-47229801.
- Цртица се пише између речи у некњижевном облику када се оне приказују у тексту као такве: беш-чуда (м. без чуда), на-ву страну (м. на ову страну).
Види још
Литература
This article uses material from the Wikipedia Српски / Srpski article Цртица (знак), which is released under the Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 license ("CC BY-SA 3.0"); additional terms may apply (view authors). Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 4.0 осим ако је другачије наведено. Images, videos and audio are available under their respective licenses.
®Wikipedia is a registered trademark of the Wiki Foundation, Inc. Wiki Српски / Srpski (DUHOCTRUNGQUOC.VN) is an independent company and has no affiliation with Wiki Foundation.